МЕЂУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ (МФИ)
Министарство финансија и трезора БиХ је у стратешким документима опредјелило своју дјелатност и активности које реализије у правцу осваривању интегралног раста и макроекономске стабилности.
У том смислу препознат је као средњорочни циљ -Стабилан и транспарентан ситем финансирања БИХ , управљање и контролом јавних финансија и испуњење међународних обавеза.
У том контексту посебно мјесто заузима усклађеост екстерног финансирања са потребама у Босни и Херцеговини као један од специфичних циљева.
Зајмовини капитал из међународног финансирања
У новије вријеме долази до наглог пораста значаја међународног финансирања.Томе је доприњело неколико фактора.
Настанак међуанродних финансијских инситуција (МФИ) условљен је порушеним односима након другог свјетског рата. Након њега се оснивају круцијалне међународне финансијске организације -Међуродни монетарни фонд (ИМФ), Међунраодна банка за обнову и развој (ИБРД), Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), Међународно удружење за развој (ИДА), регионалне банке за развој, Европска инвестициона банка, Европкса платна униија, Међународна банка за економску сарадњу и др. које ће прије свега водити рачуна о међунарондим односима , њиховом односу снага на међународном тржисту капитала и успостављању темеља које ће убрзати развој земаља нихових чланица.
МФИ чине међународно финансирање доступним и важним у погледу самоодрживости националних економија и њихове конкурентске жилавости. Својим акцијама утичу на регулисање односа на међуанродном финансијским тржишту и ублажавају негативне осцилације на националним тржиштима
Важна је и њихова алокативна функција гдје кроз инвестиције у земље, које нису привлачне за приватне инвеститоре, финансирањем инфрастуктуралних пројеката и пројеката у другим секторима могу довести до раста националног дохотка , отварања нових радних мјеста , доступноти и трансфера знања и технологија и позитивне праксе глобалног окружења.
Стални пораст значаја међународног финансирања је изазван и развојем тржишта у цјелини и конвретибилности валута , појавом нових видова финансијског пословања и нових финасијских производа и технологије у процесима глобализације.
МФИ дјелују као промотери који доводе у непосредни контакт инвеститоре корисницима замјова , оне путем својих тијела врше константан надзор над пројектима , дају важне информације, техничку помоћ и трансфер знања и прихватљивих пракси.
Међуанродно финансирање
Токови међународног капитала могу бити аутономни и компезаторни. Ако се од међународног кретања капитала долази због економских интереса непосредних актера (пословних банака, предузећа и сл.), без обзира на стање платног биланса, ријеч је о аутономним трансакцијама капитала. Уколико се пак државни органи ангажују на обезбјеђивању прилива капитала у земљу да би се осигурало покриће дефицита платног биланса, ради се о компезаторном (изравнавајућем) кретању капитала.
У међународном кретању капитала посебно мјесто имају међудржавни кредити, кредити међународних организација, банкарске позајмице
Циљ међународног финансирања је, на једној страни, обезбијеђење потребног износа и најповољнихе структуре средстава из међународних извора за остваривање пословних подхавата и, на другој страни, економски најрационалније улагање слободних средстава кроз међународне трансакције.
Међународно финансирање омогућује рационалну употребу финансијских средстава јер се ова усмјеревају у регионе и секторе гдје је њихова ефикасност у коришћењу највећа; разбијају се уски национални оквири и критеријуми у алокацији капитала и новца. У том погледу остаје потреба да корисник оваквих извора осигура цјелисходан режим апсорпције (селекција пројеката, селекција финансијских извора, услови и вријеме имплементације, одржавање оквира допуштане границе финансирања итд).
Извор за фиансирање МФИ представљају њихови властити извори, средства која се акумулирају оплатом пласираних кредита, приходи које остварује својим пословањем
Многе земље су спремне да се укључе е у развој међународне монетарне сарадње и финансирања чак кад би то ограничавало њихову слободу у вођењу монетарне и других сегмента економске политике.
Преговарачка снага земље није увијек иста када се ради о међународном кредитирању. Многе земље су спремне да пристану на мијењање сегмената економске политике, постојећу праксу и законодавство. Директан услов односа у преговарању са МФИ представља висина квоте или капитала коју земље уплаћују , економска снага земље као и односи на политичкој сцени, национални тржишни односи и домаће законодавство. Земље кроз међународно финансирање на неки начин су приморане да прате свјетске трендове, стандарде на нове начине привређивања, да ограничавају или селектују државни интервенционизам и протекционизам кроз либерализацију тржишта и кретања капитала.
Само задуживање и кориштење међународних кредита не мора нужно резултирати повећањем раста и побољшањем других макроекономских варијабли. Оно претпоставља добро управљање , одговорно и систематично рјешавање многих реформских питања и прилагођавање еконмске и друштвене структуре.
Утицај међународног финансирања
Мотиви, димензије и технике међународног кретања капитала разликују се према облицима трансакција капиталом тј. да ли су директне инвестиције, портфолио инвестиције или пак међународни кредити. Поједине земље било да су даваоци или примаоци средстава такође имају различиту структуру прилива или одлива у зависноси карактеристика њихових сопствених економиија.
Постоји макроекономска повезаност основних привредних процеса у домаћој економомији са платним билансом. Платни биланс је статитстички преглед свих економских трансацкција између резидената једне земље инерезидената у одређеном периоду. Он биљежи промјене међународних обавеза и потраживања у току једне године. Основни рачуни платног биланса су текуци рачун ( увоз -извоз роба и услуга , примарни исекундарни доходак, једнострани трансфери) , капитални рачун ( капиталне трансфере икупопродају нефинансијске активе ) и финансијски рачун ( обухвата продају домаће финансијске активе странцима и куповину стране финансијске активе, трансакције девизних резерви. Финансијски рачун обухвата директне инвестиције , портфолио инвестиције , финансијске деривате и остале инвестиције као краткорочни и дугорочни кредити трговински кредити , кредити МФИ итд. .
Све трансакције (осим оних у финансијским ставкама) које се односе на економске вриједности и које се одвијају између резидентних и нерезидентних тијела су обухваћене на текућем рачуну. Ради се о трансакцијама пословних субјеката којима се стварају вриједности и као такве улазе у обрачун бруто-домаћег производа . За разлику од њих на трансакције на капиталном финансијском рачуну представљају пријенос дијела већ створеног дохотка у облику штедње из једне земље у другу. Текуће трансакције повећавају обим свјетског доходка капитално-финансијске трансакције евидентирају прерасподјелу његовог одрживог дијела.
ММФ и друге МФИ су дуги низ година користиле критеријум да дефицит текућег рачуна није одржив уколико прелази ниво 5% БДП. То правило се није увијек потврђивало. Ако се пође од чињенице да се сваки дефицит текућег рачуна мора финансирати , односно морају постојати извори финансирарања, онда се може рећи да је дефицит текућег рачуна одржив у оном мјери и оним роковима за које повјериоци вјерују да је одржив. Докле год финансијска тржишта имају повјерења да ће земља дужник моћи и жељети да редовно финансира своје обавезе ( сагледавајући економску политику земље у наредном периоду) , дужничка криза неће наступити. Уколико пресуше извори финансирања и настане вријеме за отплату кредита може доћи до смањења новчане масе и појаве рецесије . Извори финансирања дефицита текуцег рацуна су директне инвестиције,али све висе и ставке на финансијском рачуну .
Прилив или одлив капитала, објашњавали су се потребом да се финансира дефицит или инвестира суфицит текућих трансакција. Указивано је на везу између тих трансакција и привредног развоја и повећања стопе друштвеног производа. Дефицит на текућем рачуну се ефикасно елиминише суфицитом на капиталном рачуну. Увоз капитала( кроз директне инвестиције , капиталне трасфере, кредите итд) на капиталном рачуну, је пожељан салдо за разлику од већег увоза на текћем рачуну. Увоз капитала помаже покретању развоја, активности малих и средњих предзећа, већи извоз, који сви заједно могу да допринесу стварању нове вриједности и смањењу ино-дуга.
Међународно финансирање за земљу корисника кредита има већу корисност у односу на домаће изворе финансирања. Висок кредитни рејтинг омогућава приступ МФИ повољним изворима финансирања тако да њихови пласмани у виду кредита земљама карактеришу добри финансијски услови у виду каматне стопе, рока и начина отплате , трошкова. Осим што је то за Босну и Херцеговину значајан извор снабијевања капиталом значајан је и увијек пратећи приступ знањима , технологији и савременој пракси у вријеме глобализације. Медјународни зајмовни капитал јос увијек је основ за достизање позитивних макроекономских индикатора и финансијски инстумент водјења економске политике свих нивоа власти у БИХ.
Потреба ангажовању туђих средстава намеће обавезу процјене нивоа повољности. Пошто се ситуација на финансијским тржиштима, домаћим и страним стално мијења то потребе за средствима треба благовремено цијененити у циљу проналажења подобне и најповољније структуре финансирања..
Екстерно финанасирање у условима транзиције
Босна и Херцеговина је по закључивању Дејтонског мировног уговора остала опредјељена за кориштење екстерног финансирања за потребе ефикасне транзиције. За успјешан ток транзиције неопходни су одговорајући макроекономски предуслови и процеси који се везују за приватизацију предузећа , развој финансијских тржишта ,радикалну либерализацију тржишта, увођење демократије . Транзиција би требало да донесе потпуне ефекте на дужи рок. Формулисање стратегије економског и друштвеног раста требало би да буде у функцији успјешне транзиције. БИХ је остварила успјешну сарадњу са МФИ, али није довршила неопходне реформе и прелазак на тржишну привреду јос увијек није дао своје коначне резултате: конкуренту приведу привлачну за страна улагања , адекватну привредну структуру која ће утицати да се смањује дефиицит на текућем рачуну и уравнотежи биланс трговања, повећа извоз не примарних и репродукционих материјала већ производа у које су уграђене високе технологије, стварање пословног амбиијента привлачаног и сигурног за директне инвестиције у секторе које стварају вриједност развијено финансксијско тржиште које дјелује у синергији са привредом. Досадашњи период транзиције праћен је финансирањем различитих инвестициони пројекта и програма развојних политика из екстерних извора
Поставља се питање да ли се задуживати у условима кад још увијек нисмо завршили транзицију . У ситуацији кад у земљи у транзицији нема домаће акумулације или је недовољна за финансирање привредног раста и завршетак транзицијских процеса једина могућа алтернатива за финансирање су средства из иностранства. Главни изазов екстерног задуживања Босне и Херцеговине усмјерен је на потребу провођења неопходних економских реформи у циљу достизања самоодрживог раста. У том погледу , кориштење екстерних извора остаје и даље важно и пожељно.
Користење међународних финанијских извора у БИХ.
Законски основ за задуживање и издавање гаранција у Босни и Херцеговини садржан је у Закону о задуживању, дугу и гаранцијама Босне и Херцеговине као и Закону о закључивању и извршавању међународих уговора.
Постоји специфичност кориштења међународних извора у констексту Уставних и законских надлежности у Босни и Херцеговини. Босна и Херецеговина , као носилац међуанродног субјективитета је директно у уговорном односу са МФИ у стварању обавеза спољног дуга и задуживања за потребе ентитетских влада, Брчко Дистрикта и државних институција. Права и обавезе дефинисане међунродиним финансијским уговором се у потпуности супсидијарно преносе са БИХ кроз инструмент подуговора са ентитетима и Брчко Дистиктом. Босна и Херцеговина, наслоњена на солидарну одговорност два ентитета и Брчко Дистрикта , остаје носилац одговорности за преузете обавезе према кредиторима .
Босна и Херцеговина у остваривању макроекономских индикатора раста и развоја, транзцијских учинака , подршку буџетима , финансирање пројектих потреба углавном користи међуанродне изворе финансирања путем међународних финансијских институција. Они имају ефекат катализатора за инвестиције приватног капитала у поједине секторе , генеришу измјену пословног амбијента и законодавства да би апсорпција страних директних инвестицја и прилив капитала у земљи био ефикаснији.
Међународне финансијске институције
Босна и Херцеговина је остварила висок ниво сарадње са међународним финансијским институцијама ради подршке транзицији и економском расту. У претходом . Као главни посуђивачи зајмовног капитала су међународне финансијске инстититуције.
Међународне финансијске институције (МФИ) су настале као резултат потребе сарадње различитих земаља свијета по питању међународних финансијских односа. За органе власти у земљама сарадња представаља изазовно подручје за обликовање економске политике и досезање одређеног нивоа раста и развоја. Оснивају се међудржавним уговором/споразумом /конвенцијом више суверених земаља са основним циљем слободне међународне трговине и кретања капитала , раста економије, повећање запослености, животног стандарда и смањења сиромаштва, раста реалног дохотка и ефикасног кориштење производних ресурса.
Земље појединачно,у сарадњи са МФИ остварују развојне, финансијске, монетарне и друге циљеве у рјешавању својих потреба и приоритета.
Међународне финансијске институције са којим Босна и Херцеговина остварује сарадњу су: Међународни монетарни фонд (ИМФ), Свјетска банка (WБ) путем групације Свјетске банке до 30.06.2014.године - Међународне асоцијације за развој (ИДА) и Међународне банке за обнову и развој (ИБРД), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Европска инвестициона банка (ЕИБ), Развојне банке Вијећа европе (ЦЕБ), ОПЕЦ фонд за међународни развој (ОФИД), Међународни фонд за пољопривредни развој (ИФАД)
Даљом разградном финансијских институција афилијације приватног сектора који тражи своју шансу за оплодњу и инвестирање збег великих ризика . Тако настају банке које се специјализирају за области и регионе . ( Афричка банака за развој , Интер америчка развојна банка , Азијска банка за развој и друге..)
Осим МФИ као мулитилатералним финансијским инситуцијама Босна и Херцеговина одржава висок ниво сарадње са билатералним финансијским инситуцијама. Билатерална сарадња са поједним земљама , ниховим владама или инситуцијама и агенцијама , знаснована је на билатералним односима у областима привредне , финансијске , научне и техничке сарадње. Ниво развијености билатералних односа између појединих земаља одраз је одрђеног нивоа економске, политичке сарадње , заједничких циљева и интереса. Најзначајнију билатералну сарадњу Босна и Херцеговина остварује са : Развојна банка СР Њемачке (КфW), Саудисјким фондом за развој Краљевине Саудијске Арабије (СФД), Кувајтским развојним фондом, Кувајта (КФАЕД) , УСАИД , Уред кредитног института Краљевине Шпаније, Шведска развојна агенција – СИДА , СЕЦО Швајцарска , Развојним агенцијама појединих земаља , Извозим банкама Јужне Кореје, и др.
ДОКУМЕНТИ
ИНФОРМАЦИЈЕ
Преглед финансијских уговора у поступку закључивања на дан 31.01.2023
АКТУЕЛНО
71000 Сарајево
Босна и Херцеговина
факс : +387 33 202 930
е-пошта: trezorbih@mft.gov.ba
© 2024. Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Сва права придржана.
WЕБ ПОРТАЛ
ДОСТУПНО НА СВИМ РЕЗОЛУЦИЈАМА
