• 22.01.2021

• Кликом на линк испринтајте садржај ове странице.
• Линк приказује форму за сланје линка ове странице е-маилом.
• Кликом на линк креирајте и скините ПДФ документ са сдржајем ове странице.
• Кликом на линк повећајте фонт садржаја странице. 
• Кликом на линк смањите фонт садржаја странице. 

3.1 ЕВРОПСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА- Еуропеан Инвестмент Банк ( ЕИБ )

ОПШТИ ПОДАЦИ

Оснивање, приниципи и циљеви, органи банке

Европска инвестициона банка (ЕИБ) је створена на основу Римског уговора 1958. године као банка за дугорочно кредитирање Европске уније. ЕИБ је аутономно, јавно финансирано тијело унутар ЕУ. Установљена је 1958. године на основу члана 129 и 130 Уговора о ЕУ-Треатy оф Еуропеан Унион (ТЕУ), сада члановима 266 и 267, као настојање да промовише економски развој у ЕУ. Одлучено је да се оснује заједничка независна кредитна институција -ЕИБ са циљем да се расподјеле трошкови међу регионима за изградњу Европе, тако што би се одобравали дугорочни кредити у циљу уједињена Европе. У ту сврху банка би финасирала инвестиционе пројекте који имају значај за развитак ЕЗ.

ЕИБ је аутономно финансијско тијело унутар ЕУ. ЕИБ финансира значајан дио напора за европске интеграције (ЕИ). ЕИБ је најзначајнији мулитлатерални дистрибутер зајмова и његов обим посуђивања има веома висок ниво. ЕИБ стоји сам међу ЕУ институцијама, промовишући директан контакт са економским агентима које оперишу у ЕУ, како у јавном тако и у приватном сектору. ЕИБ је кључно слово у конституцији ЕУ.
ЕУ финансије, било оне ван или из буџета ЕУ, увијек су строго контролисане од свих земаља чланица.

Она функционише као независна банка – Савјет министара и Европски парламент немају директну контролу над ЕИБ. Формално ЕИБ мора да тражи савјет од ЕК за своје пројекте, али Комисија никад није правила проблеме. Статут банке је дио Римског уговора и он се може измјенити само уз дозволу и ратифкацију свих земаља чланица. Капитал Банке није политички мотивисан и није усмјерен ка економски неефикасним пројектима.

Задатак ЕИБ-а је да доприноси, тиме што ће користии средства са тржишта капитала и сопствене изворе, равнотежном и стабилном функционисању заједничког тржишта у интересу Заједнице. У ту сврху банка ће функционисати на непрофитном принципу, одборавати зајмове и гранције које олакшавају финансирање пројеката у многим сферама. Дјелује у готово 140 земаља свијета помажуци њихове развојне потребе. Од оснивања 1958 године она је инвестирала око трилион еура.

Банка доприноси процесу интеграција, балансираном развоју и економској и социјалној кохезији у земљама чланицама ЕУ. То значи да оперативна стратегија ЕИБ је да финансира одрживе пројекте према развојним циљевима ЕУ.
ЕИБ има приоритне циљеве према којима усмјерава своје кредитне активности и који су саставни дијелови његовог бизнис плана:
1. Кохезија и инфаструктура. (банка подржава развој у мање развијеним подручјима и подржава напоре за придруживање ЕУ. У овом циљу је присутно финансирање различитих сектора: транспорт и комуникације, урбана инфраструкутра, инвестирање у индустрију, здравство и образовање;
2. Подршка малим и средњим предузећима. Она су водећа снага ЕУ економије. ЕУ има 23 милиона таквих предузећа као носилаца 99% привредних активности и које запошљавају око 100 милона људи. Банка том сектору помаже кроз финансијске посреднике – банке партнере који кредитирају предузећа која испуњавају критеријуме Банке, затим кроз “јоинт вентуре” заједничка улагања и издавање гаранција трећим лицима за активности предузећа.
3. Одрживи развој
4. Одрживост животног окружења и климатске промјене. За подршку у овој области ЕИБ се усмјрава на подручја која су идентификована Акционим планом за животно окружење као што су: унапријеђење живота и рада у урбаним срединама, ријешавања здравствених проблема изазваним загађењеми и нарушавањем природе , климатским условима и промејнама , заштита националних паркова,заустављање пропадања биолошке разноврсности итд.);
5. Имплементација иновација и вјештина иницијатива, како би се створила конкурентска, иновативна и на знању заснована економија ЕУ, која је способна за одрживи економски развој и бољу социјалну и економску кохезиију. У том правцу се финансирају приступ квалитетном образовању и обуци, истраживању и развоју иновација и размјена таквих путем посебно креиране мреже;

У суштини ови задаци фокусирају се на:
• Пројекте за развој мање развијених региона
• Пројекте за модернизовање или конвретовање подухвата или за развитак нових активности које су потребне за брз развој заједничког тржишта при чему су ти пројекти такве величине да не могу бити финансирани од стране поједниначних земаља чланица
• пројекти од заједничког интереса за више земаља чланица.

Улога ЕИБ- а се стално мијења тако да она добива своје додатне функције.

Спољне акитивности банке се повећавају, служи као подршка струкутралним фондовима ЕУ, развој унутрашњег тржишта, подршка Европском инвестиционом фонду (ЕИФ) којим и руководи.

Банка има своје органе управљања:

а) Одбор гувернера
Одбор гувернера је компонован од министара финансија земаља чланица.
Он се састаје једном годишње даје основне смјернице за кредитну политку. Углавном се одлучује већином гласова од којих 45% мора да представља уложени капитал, али је једногасност потребна за важне одлуке нпр. повећање капитала. Одбор гувернера банке одлучује о новим операцијама и одобравању кредита. Када се одлучује о посуђивању ван територије ЕУ у процесу подржавања ЕУ развојних и политика сарадње, банка дјелује заједно у мандату са Економским савјетом министара финансија (ЕЦОФИН) у ЕК-и, који имају правни основ за одлучивање.

б) Одбор директора
Одбор директора је орган који одлучује од додјели зајмова и гаранција, повећању капитала и фиксирању каматних стотпа. Њега чине виши функционери из земаља чланица, банака и јавних кредитних институцја. Европска комисија је представљена у банчином Одбору директора тако да те двије институције имају интезиван дијалог и сарадњу, јер Банка сарађује са многим Општим дирекцијама – Дирецторате Генерал (ДГ) које кооридинирају многим ЕУ политкама.

ц) Комитет за ревизију
Комитет за ревизију верифицира пословање банке у складу са законом.

Финансирање

ЕИБ прибавља средства за финансирање на тржишту капитала, на којем позајмљује под јако повољним условима како би финансирао циљеве ЕУ, али и сама издаје обвезнице на европском тржишту капитала. Кредитни рејтинг банке осигурава прибављање средстава по повољним условима. ЕИБ континуирано прилагођава своје активности према развоју ЕУ политика као својеврстан сервис ЕУ.

Као банка ужива у свом правном легитимитету и финансијској аутономији у односу на ЕУ, те врши операције по стриктним правилима банкарске праксе, у уској сарадњи са банкарским окружењем, било када прибавља капитал или кад сама финансира капиталне пројекте. ЕИБ је на свјетском тржишту капитала један од највећих посуђивача капитала. На њему нуди различите обвезнице и комерцијалне папире. ЕИБ скоро све своје изворе финансирања прибавља за кредитне операције са тржишта капитала, затим од јавних обвезница које издаје на берзама. Њене обвезнице непормјењено имају највећи рејтинг и кореспондентно најнижу камату на кредите, што ЕИБ даје предност ниже цијене у поређењу са комерцијалним кредитима других институција.

Производи и услуге

Својим клијентима ЕИБ пружа:
1. Зајмове, како за приватне тако и за јавне субјекте земаља чланица и других
2. Техничку помоћ и савјетодавне услуге , која се обезбјеђује од тима широког спектра екперата Банке
3. Гаранције, које се издају великом броју банка, лизинг компаниија, гарантним институцијама фондовима и другим

Банка одобрава зајмове углавном за пројекте у земљама чланицама ЕУ и придруженим земљама, али у изузетним случајевима могу се финансирати пројекти и у другим земљама. Главни дио зајмова 95% иде у земље чланице ЕУ. За банку нема разлике да ли пројекте подносе приватне компаније или државне институције. Пројекти унутар ЕУ требало би да доприносе развоју мање развијених региона, олакшају модернизацију предузећа или да буду од заједничког интереса за двије или више чланица. Осим процјене доприноса пројекта ЕИ, банка такође процјењује да ли је пројекат сигуран и финансијски могућ да ли испуњава еколошке критеријуме.
Као банка она уважава уобичајене банкарске и економске принципе, управљајући процесом одобравања зајмова и уско сарађује са другим финансијским институцијама. Радећи то, она дјелује на непрофитној основи, каматне стопе на зајмове покривају његове трошкове посуђивања плус маргина од 0,15%.

Политика давања зајмова од стране ЕИБ мора бити у складу са антиципираном ЕУ политком

Зајмови . ЕИБ има два главна облика зајмова:
а) индивидуални зајмови (директни) – који се дају за профитабилне пројеке или програме који коштају више од 25 милиона еура, а који су у складу са ЕИБ циљевима. ЕИБ финансира највише 50% укупних трошкова пројекта. Они су намјењени приватним и јавним субјектима, укључујући и банке. У таквим пројектима се ЕИБ удружује са другим финансијским институцијама и врши синдицирање. Банка за такве зајмове нуди: фиксну каматну стопу, фиксну каматну стопу која се може након извјесног периода ревидирати, промјењиве каматне стопе. Од трошкова обрачунава «цоммитмент фее» на одобрени зајам и «нон-утилизатион фее» на неповучена кредитна средстава. Кредите одобрава у свим валутама. Отплата кредита је на годишњем или полугодишњим ануитетима. Период отплате је 20 година, често са грејс периодом.

б) Интермедијарни зајмови су кредитне линије које се додјељују банкама и финансијским интитуцијама да би омогућили финансирање малих и средњих предузећа чији пројекти и инвестирани програми су мањи од 25 милиона еура и за микрофинансирање. И у овим кредитним линијама ЕИБ учествује са 50% својих средстава. Банка је ту помоћни извор финансирања и сарађује интезивно са другим приватним и државним финансијским институцијама. Да би се квалификовале за овакве кредите мала и средња предузећа морају да задовољавају критерије ЕИБ.

ц) Специјални инструменти које банка још посједује су: Инструмент за структурално финансирање, Инстурумент за подјелу ризика које образује са ЕК, Фонд за кредитирање експолатације угља у транзицијским земљама.

Зајмови које даје банка могу прекорачити износ уложеног капитала максимално 250%. По овоме се ЕИБ разликује од осталих финансијских институција (Свјетске банке и др.) гдје свака има максималан однос усклађивања 1:1 (однос неизмиреног дуга према капиталу). Разлог за овакву финансијску слободу је што су пројекти које финансира банка лоцирани у индустријализованим земљама, док се гаранцијски капитал налаз искључиво у финансијски јаким европским земљама. У односу на друге развојне банке ЕИБ има кратак период између ангажовања средстава и стварне исплате средстава. Банка има резерве од 10% од уписаног капитала.

Каматна стопа се може утврдити приликом закључења уговора или при исплати сваке транше зајма. Примејењују се првенствено фиксне каматне стопе, али у извјесним случајевима може да се предвидјети и варијабилна каматна стопа. Од 1998. године при закључивању зајмова може се предвидјети и ревизија каматне стопе: за одређени период (обично 4-10 година) утврђује се фиксна каматна стопа, а за преостало вријеме може се уговорити нова стопа у складу са тадашњим условима. Такође се може договорити плаћање буллетинга тј. ситуације кад корисник зајма цијело вријеме плаћа само камату да би на дан доспјећа кредита исплатио цјелокупни износ зајма.

За зајам заинтересовани субјекти могу да подносе захтјев. Захтјев се разматра и не би требало да буде одбијен ако се ради о зајму који је погодан за финансирање од стране ЕИБ (у складу са његовим подручјима финансирања, у складу са циљевима ЕУ и њеним политикама, да су у скалду са окружењем).

ЕИБ поштује фазе пројектног цилклуса. Уз захјтев за кредит се подноси опис пројекта у којем су дати његови елементи који ће бити предметом процјењивања. У фази процјењивања се сагледава конзисентност са циљевима ЕУ, одрживост, технички аспекти пројекта, начин имплементације, операције, утицај на околину, тржишна и маркетиншка одрживост, трошкови и профитабилност.
Након одобрења од Одбора гувернера , кредит се преговара и потписује, а онда слиједи фаза набавке и расписивање тендера на међународном плану. У току имплементације пројекта се врши мониторинг с циљем идентификовања слабости како би се на вријеме отклониле. Врши се физички, финансијски мониторинг, а након завршетка пројекта посљедња фаза је еx-пост евалуација, која служи да се извуку поруке из финансираних пројеката, уоче даље потребе и све та искуства уграде у нови плански процес.

Сарадња са Европском комисијом и другим финансијским институцијама

Сарадња са ЕК поприма различите форме јер ЕИБ финансира различите иницијативе ЕК у областима истраживања и развоја, финансирању нових технологија, финансирању синергетских културних пројеката, подржавање струкуралних фондова ЕУ.

У циљу смањења великог ЕУ инвестиционог гапа и убрзаног финансирања капитала у инфаструктуралне пројекте, ЕИБ је преузео више одоговрности у 90-им годинама у правцу оснивања Европског инвестиционог фонда (ЕИФ) у којем ЕИБ има уписано 40% капитала, док остале институције посједују остатак.

На основу закључака Европског савјета из марта 2000. године, а у цљу давања подршке малим и средњим предузећима, основана је Група ЕИБ коју чине ЕИБ, Европски инвестициони фонд. Највећи акционар у ЕИФ-у је ЕИБ са учешћем од 60,5%, затим слиједи ЕК са 30% а остатак од 9,5% представља учешће других европских банака и других финансијских институција. ЕИБ је донијела одлуку да дио свог профита усмејрава према ЕИФ-у. ЕИФ одобрава средњорочне и дугорочне зајмове, даје гаранције, а ангажује средства и у виду предузетничког капитала (заједничка улагања).
ЕИБ посједује 30 % дионица у ЕБРД која је 1990. године основана да подржи транзицију земаља централне и источне Европе ка тржишној економији.

За своје операције ван ЕУ ЕИБ је у уској сарадњи са Свјетском банком и великим бројем мултилатералним банкама регионалног карактера (Интер-америчка развојна банка, Афричка развојна банка, Азијска развојна банка, Нордијска инвестиоциона банка) и са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), која подржава операције у Централној и Источној Европи. Са њима размјењују информације , осмишљава мултилатералну акцију , заједно креирају мисије за финансирање програма, одлучују о заједничким сферама финансирања, које подржавају заједничке стратешке циљеве.

Капитал банке , чланство земље и финансијска позиција БИХ

Оснивачи су све земље чланице у ЕУ, њих 27. Учешће сваке земље у дионичком капиталу је одређено на основу формуле која у обзир узима економски развој сваке земље, изражен у бруто домаћем производу (БДП) у вријеме приступања. Највећи дионичари су 4 најразвијеније земље Европе, а укупни уписани капитал (2020година) је више од 248,8 милијарде еура , од чега је уплаћено 22,2 милијарди еура.
Према статуту остатак дуга на зајмове и кредите не смије прелазити 250% од износа капитала.

Највећи износ кредита одобрава земљама чланицама, а од 1994. године својим операцијама подржава развој слабије развијених подручја и даје допринос у тој мисији структуралним фондовима ЕУ.
Босна и Хецеговина , с обзиром да није чланица Европске заједнице , нема учешће у капиталу банке . Иако није пуноправна чланица, ЕИБ континурано помаже и финансира путем дугорочних зајмова и позајмица пројектне потребе у Босни и Херцеговини усмјерене на постизање одрживог раста и развоја и стварањем пословног амбијента за стицање кандидатнског статуса за улазак у ЕУ.

Сарадња и осноси између БИХ и ЕИБ

Босна и Херцеговина и Европска инвестициона банка су закључиле Оквирни споразум којим се руководе активности ЕИБ-а у Босни и Херцеговини 9. новембра 2000. године, те нови Оквирни споразум којим се руководе активности ЕИБ-а у Босни и Херцеговини 17. децембра 2007. године у Луксембургу и 27. децембра 2007. године у Сарајеву.

Сарадња Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке се прије свега огледа у улагањима ЕИБ-а у Босни и Херцеговини за финансирање широког спектра пројеката (цестовна инфраструктура, посебно финансирање Коридора Вц, жељезнице, енергетски сектор, водоснабдијевање избрињавање отпадних вода, здравство и улагања у обновљиве изворе енергије као и улагања намјењена за кредитирање малих и средњих предузећа у БиХ путем финансијског сектора.

До краја 2020. године ЕИБ је у Босну и Херцеговину инвестирала око 2.95 милијарди ЕУР у виду дугорочних зајмова као и у виду интермедијарних зајмова у виду позајмица банкама у БИХ за креирање кредитних линија за мала и средсња предузећа.