Односи са финансијским институцијама

22.01.2021

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):

Е-маил примаоца (*):

Коментар:

3.2 ПОДНАСЛОВ : ЕВРОПСКА БАНКА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ ( Еурпеан Банк фор Рецонструцтион анд Девелопмент) –ЕБРД

ОПШТИ ПОДАЦИ

Оснивање, правци дјеловања , оснвиачки капитал финанасирање

На дан 18. новембра 1989. године француски предсједник Митеран је позвао предсједнике влада ЕЗ на радну вечеру гдје је лансирао идеју о оснивању европске банке ради подржавања развоја у Источној Европи. Посије неопходне приреме од стране групе земаља Г7 отпочели су преговори и 15. априла 1991. године је основана ЕБРД.

Европска банка за обнову и развој је једина међународна финансијска институција која је створена да омогући помоћ земљама Централне и Источне Европе, које примјењују демокра-тске принципе вишестраначке демократије, у процесу транзиције ка тржишној економији, приватизацији, реформи финансијског сектора стимулишући директне инвестиције и очување животне средине.

Банка има за циљ провођење структурне и секторске привредене реформе, укључујући и ту демонополизацију, децентрализацију и приватизациију, а водећи рачуна о појединачним потребама земаља које се налазе на различитим степенима транзиције. Њене активности укључују и унапријеђење активности приватног сектора, јачање финансијских институција, јачање правног система и развој инфраструктуре.

Финансијска средства банке у примарно усмјерена на финансирање приватних предузећа или државних предузећа у којима се проводи приватизација, као и на стварање нових компанија, укључујући ту и заједничка улагања у регион са међународним стратешким инвеститорима. Главни циљ је да се охрабри инвестирање у регион, а банка ради у партнерству са другим инвеститорима и зајмодавцима како би обезбједила зајмове, дионички капитал или гаранције. Овоме треба додати финансирање у инфраструктуру, телекомуникације, саобраћај и енергетско окружење.

Чланство у ЕБРД је отворено за све европске земље и неевропске земље које су чланице Међународног монетарног фонда (ММФ), ЕИБ-а. Банка има 69 дионичара међу којима је ЕИБ, ЕУ и њихове земље чланице. Чланице банке су и неке ваневропске земље као САД и Јапан и Аустралија. Почетни уписани капитал је 10 милијарди ECU од тога је 30% уплаћено у акцијски капитал у пет рата од 1991. године, док је остало гаранцијски капитал (акције по позиву). Ревизија величине капитала се врши сваких 5 година. На крају 2019.године укупни уписани капитл банке износио је 29,754.68 милиона ЕУР-а што одговора 2,975,468 уписаих акција . Од тога уплаћени дио (paid –in ) износи 6,216.71 милион ЕУР, а капитал по позиву 23,537.97 милион ЕУРа.

1995. године Одбор гувернера је дионице за Југославију подјелио на њене републике сукцесоре према процентима које су употребљавали међуанродне финансијске интитуције ММФ и Свјетска банка.

Ауторитет у Банци повјерен је Одбору гувернера, за који свака земља именује гувернера и замјеника на период од три године. Одбор директора који има 23 члана именују гувернери на 3 године. Одбор гувернера је одговоран за правац у којем се одвија дјелатност банке, укључујући доношење политка, доношење одлука за одобравање пројеката и буџета. Предсједника бира одбор на период од 4 године.

За пројекте приватног сектора Банка је спемна да обезбједи 35% капитала за појединачни пројекат или компанију у виду дуга или акција. Одређивање цијене дуга, прије свега одражава комерцијални ризик пројеката, а равна се према преовладавајућим условима на тржишту синдицијарних зајмова. Приликом одређивања цијене дуга битан је и ризик одређен за земљу у којој се имплементира пројекат. Банка такође финансира инфраструктуралне пројекте и спремана је да обезбједи за њих кредит или акцијски капитал.

Поред тога што осигурава властити капитал из своје земље дјеловања банка настоји да привуче и међународни капитал на ова тржишта. Она ради са финансијским институцијама да би се помогао развој пројекта приватног сектора. Тренутно главни начин да мобилира страно инвестирање у пројекте приватног сектора је учешће банака у зајмовима ЕБРД. Кроз механизам учествовања свака банка зајмодавац може да има користи од статуса ЕБРД-а као привилегованог повјериоца. Банка сарађује и са другим повјериоцима нпр. са банкама у земљама дјеловања, са осталим институцијама које су спремне да преузму ризике као што су извозне агенције, инвестициона осигуравајућа друштва и друге међународне институције.

ЕБРД остварује користи од свог статуса међународне институције са троструким А кредитним рејтингом У складу са тим политка ЕБРД је сљедећа:
- не репрограмирати отплату дугова и не учестовати у аранжманима за репрограмирање дугова који се односе на њене зајмове дате земљама факторима или за које гарантују земље дјеловања
- не репрограмирати зајмове дате зајмопримцима из приватног сектора уколико је неспоспобност зајмопримца да отпалти дуг везана за општи мањак девиза у земљи зајмопримца

ЕБРД поред тога што обезбјеђује свој капитал, мобилише капитал за своје зајмопримце. Синдицирање је важна компонента који банка проводи. Банке учесници у синдикатима су изабране на основу њихових активности на локалним тржиштима, жеље зајмопримца да успостави и или задржи везе са међународним банкама и од искуства ЕБРД, односно њеног познавања банкарске заједнице. Техника која се примјењује састоји се у учешчу у зајмовима које надгледа ЕБРД.
ЕБРД сарађује са извозним агенцијама тј агенцијама за извозне кредите гдје оне у комбинациији са ЕБРД фондовима финансирају одобрене пројекте јавног сектора.

Финансијски производи

Једна од великих предности ЕБРД је да може да дјелује у приватном и државном сектору. Она у пракси повезује принципе развојног и трговачког банкараства и обезбјеђује изворе финансирања за новоприватизована предузећа и за финансијску инфраструкутру пројеката који подржавају јавни сектор.
ЕБРД је флексибилна и корисит читав иниз финансијских инструмената по мјери пројеката. Она нуди: зајмове, пласман у дионички капитал и гаранције. Она нуди и техничку кооперацију у вези са пројектом ако је финансира заједно са билатаералним донаторима. Сектори дјеловања су : агробизнис, енергетски сектор , производња и услуге, улагање у акције предузећа, финансијске инситутције , природни извори енергије и општинска инфраструктура и правне реформе.

У организационом смислу банка се састоји од одјељења у којима раде тимови специјалиста како за приватни тако и за државни сектор. Тимови за земље осигуравају примјену конзистентне политке банке за одређену земљу.

Пројектне фазе.

Земља која подноси захтјев за зајмове мора да прође кроз фазе пројектног циклуса.
ЕБРД пројектни циклус се састоји из неколико фаза. Да би се дошло од иницијативе до поптисивања потребно је да прође и шест мјесеци. У неким случајевима то може бити и краће што зависи од врсте пројекта:
1. ИНИЦИЈАТИВА
Заинтересована земља или субјекат подноси захтјев у форми и са елементима који се од њега очекују, из које се може закључити да ли је пројекта погодан за финансирање.
2. ЕБРД ПРЕГЛЕД
Ово је најсложенија фаза јер обухата неколико врста прегледа. Обавља их посебан Комитет за операције ЕБРД. Први је концептуални преглед у којем Банка одобрава концепт пројекта, његову струкутру, предложено финансирање, што након успјешне оцјене резултира потписвањем Мандантног писма са корисником у којем се подвлачи пројектни план, трошкови и одговорности. Други преглед је коначни преглед у којем се усваја оквир за услове и рокове будућег кредита. Трећи преглед врши Одбор директора на којем се пројекат презентује и одобрава.
3. ПОТПИСИВАЊЕ
У фази потписивања Банка и клијент потписују уговор након што је за обје стране правно обавезујући документ.
4. ДОЗНАЧАВАЊЕ
Банка након потписаног уговора и усаглашених услова и рокова врши трансфер средстава на рачун клијента код комерцијалних аранжман. Код суверених аранжамана са државама чланицама дознаке средстава се реализују након што се испуне сви правни услови за стицање ефективности.
5. ОТПЛАТА
Након имплементације пројекта клијент врши отплату зајма по уговореним условима и отплатном плану.
6. ПРОДАЈА АКТИВЕ

7. КОНАЧНО ДОСПЈЕЋЕ
Је задњи датум кад се кредит отплаћује.
8. ЗАВРШЕТАК
Настаје кад се цијели зајам отплати .

У креирању својих зајмова и других финансијских производа Банка дјелује са високим степеном флексибилности. Флексибилност подразумијева конструисање таквих зајмова који ће одговарати потребама клијента и пројеката и њиховој изложености ризику. Оваква политка подстиче анализу каматних стопа и изложености валуте валутном ризику, да би се утврдиле најподесније валуте и формуле каматних стопа за зајмпримца.

Валута – избор валуте требало би вршити након анализе готовинских токова у страној валути. У овој анализи би требало узети у обзир приходе које пројекат доноси и трошкове пројекта. У општој верзији пројекта пројекат би требало да је финансиран у оној валути или комбинацији валута у којој се ствара приход, како би се избјегло излагање валуте ризику.
Наравно при томе се мора у обзир узети и фактори као сто је конкурентска ситуација производа у односу на конкуренте пројеката на извозним тржиштима. Треба утврдити каква је макроекономска ситуација у земљи, њена политка девизног курса, и сарадања са другим земљама ЕУ.
Уколико пројекат доноси мали или готово никакав приход у страној валути избор валуте је сложенији. У овом случају зајам треба вратити из доходка који се остварује у локалној валути. Уколико је локална валута повезана са већим бројем валута у корпи - насупрот валутама које слободно флуктурирају онда би ова валута била у једнакој мјери везана за УСД или ЕУРО.

Доспјелост зајма
Зајмови који немају државну гаранцију, нормално доспјевају у року од 10 година, а зајмови за које гарантује држава у року 15 година.

Основица за каматну стопу
У избору каматне стопе банка нуди флексибилност. Зајмови се могу дати на бази фиксне, флуктуирајуће каматене стопе (libor) или на бази флуктуирајуће каматне стопе која има своју горњу границу (cap) или доњу има и горњу и доњу границу (collar).

Избор између финансирања на бази фиксне и флуктуирајуће каматне стопе требало би пажљиво направити, узимајући у обзир осјетљивост клијента и пројекта, кретања каматних стопа, структуру неизмирених дугорочних и краткорочних дугова. Избор каматне стопе је веома важана задатак с обзиром да је директно везан за профитабилност банке. Због тога за сваки кредит треба израдити калкулације одрживотсти пројекта у условима различитх каматних стопа. Најбоље би било да у структури финансирања пројекта учествују зајмови и са фиксним и флуктуирајућим каматним стопама.
- Зајмови са флуктуирајућим каматним стопама камата се одређује на бази LIBOR за 3 или 6 мјесеци плус кредитна маржа. LIBOR је фиксиран тромјесечно или шестомјесечно на бази котирања у банкама са средистем у Лондону. Плаћање камате на основу LIBOR, се код већине валута, рачуна на бази услова који постоје не тржишту новца. То је камата коју клијент треба да плати повећава се из дана у дан на неизмирени износ зајма на бази 360 дана у години, за стварни број дана у каматном периоду.
- Фиксна каматна стопа је стопа коју трезор добија на међународном сwоп тржиштима и тржиштиам опција. Једном када се каматна стопра фиксира она остаје све до отплате зајма. С обзиром на то да сwоп тржишта омогућавају финансирање на бази зајмова са фиксном каматном стопом са роком доспјећа 10 година, код зајмова на бази фиксних каматних стопа које имају рок преко 10 година требало би поново фиксирати каматну стопу истеком тог периода.
Уколико је план вучења зајма и план отплате зајма погледу износа и датума познат каматна стопа се може фиксирати када зајма ступи на снагу или кад се испуне услови за ефективност или у било које вријеме до дана пре прве исплате
Уколико план вучења зајма мора да остане отворен у погледу износа и вемена, каматна стопа може бити фиксирана при сваком појединачном вучењу за одговорајући износ. У вријеме исплате све појединачне транше зајма биће консолидоване у једну траншу са једном каматном стопом.
- Зајам на бази флуктуирајућих каматних стопа са горњом границом се одобравају као осигурање од раста каматних стопа. На тај начин базна каматна стопа LIBOR неће прећи горњу границу. Ова горња граница, као и свако друго осигурање, носи са собом премију осигурања, која може бити плаћена унапријед или алтернативно од стране зајмопримца. Премија би се финансирала из почетних прихода зајма а отплатила би се у току трајања зајма. Она се изражава као % од пуног износа зајма. За овај износ би клијент био задужен приликом потписивања уговора и та премија је интегрисана у износ зајма.
- Зајам са горњом и доњом границом флуктуирајуће каматне стопе (овакви зајмови имају каматну стопу која има горњу границу и доњу границу). Код ових зајмова клијент не плаћа никакве додатне трошкове с обзиром да је премија на основу горње границе каматне стопе уграђена у кредит. Што је горња граница виша може се одредити нижа доња граница.
- Зајам са партиципирајућом каматном стопом је својеврсна комбинација зајма са фиксном и варијабилном каматном стопом са горњом границом.

Марже, провизије и трошкови

Марже се додају на каматну стопу која се плаћа на зајам. Државни пројекти и пројекти које гарантује држава носе маржу од 1% годишње. Код пројеката код којих то није случај марже представљају комбинацију ризика који је везан за конкретну земљу и ризика који је везан за конкретни пројекат, а у утврђује се у процесу преговарања.

Провизије и камате
Банка наплаћује провизије и то :
- «front end» провизија од 1% минимално за одобрење зајма
- «committment fee» (камата на неискористени дио кредита) код зајмова са флуктуирајућом каматном стопом која има горњу границу и кода зајмова са фиксном каматном стопом и код зајмова са флуктуирајућом каматном стопом са доњом и горњом границом и износи од 1%
- провизија за конверзију зајма» laon coversion fee «од 0,125% плаћа се на износе које се конверзују
- провизија на поништење или претплату – «prepayment fee» или «cancelation fee» плаћа се 0,125% на претплаћени ли отказан износ
- затезна камата –«late payment fee» у износу од 2% . Затезна камата расте на заостали износ зајма по међубанкарским тржишним каматним стопама за одговарајући временски период плус маржа за додатни каматни спреад од 2%
- остале провизије

ЕБРД даје велике могућности конверзије зајма (кад се у уговореном зајму мијењају његови битини елементи: каматне стопе, валуте, рокови доспјећа).

Односи Банке са чланицама и Босном и Херцеговином

Од чланства у тој институцији Банка израђује за сваки средњорочни период стратегију према земљи. Банка сагледава амбијент општих реформи гдје анализира политчко окружење, спољно окружење, законску правну реформу, заштиту околине , макроекономске услове за пословање банке. Све су то улазни инпути на основу којих банка утврђује своје стратешке орјентације и планира своје операције са једне стране, а са друге анализира напредак земље у процесу транзиције. Сваке године ЕБРД издаје свој Извјештај о транзицији земаља гдје су идентификовани сектори у којима је у земљи остварен напредак и њихов утицај на раст.

У ранијим стратегијама ЕБРД је подржавала остваривање параметара успјешне транзиције: пројекте везане за велику и малу приватизацију, подржавање извозних предузећа и стварање доброг пословног амбијента. Осим сектора предузећа (присутна је у сфери агробизниса, индустрије и телекомуникација) банка подржава развој финансијског сектора гдје у сектору банкарства врши улагања у облику зајмова и докапитализације, улагања у микрофинансијски сектор, затим у подручју инфраструктуре (енергија транспорт, комунална инфраструктура ).

Темељ сарадње БИХ и ЕБРД се заснива на ЕБРД стратегији за Босну и Херцеговину која дефинише основне правце дјеловања банке и одраз потреба Босне и Херцеговине за финансирање.
Скоро сваки стратешки документ са ЕБРД садржавао је циљеве који су били усмјерени на побољшање конкурентности земље и повећања њене интеграције у регију, као и јачање отпорности економије повећањем енергетске сигурности. Транзиција ка зеленој економији је била значајан елемент Банчиног ангажмана, с обзиром на велики интензитет кориштења енергије у БиХ економији и низак ниво енергетске ефикасности како у индустријском тако и у стамбеном сектору. Поред тога, с обзиром на велике изазове у инклузивности, Банка је промовирала инклузивни раст на нивоу пројеката.
Имајући све ово у виду, Банка ће слиједити сљедеће стратешке приоритете у Босни и Херцеговини у периоду 2017-2022:
• Омогућити изградњу капацитета и јачање приватног сектора, уз промовисање комерцијализације јавних комуналних предузећа, и подршку приватизацији одрживих предузећа у државном власништву у циљу повећања конкурентности
• Подржати развој кључних транспортних и енергетских прекограничних веза са циљем промовисања интеграције у регију уз истовремено повећавање отпорности економије, и
• Подржати енергетску ефикасност и производњу енергије из обновљивих извора, те помагати општинама у подизању квалитета услуга ради промовисања зелене економије.

Банка је у БиХ традиционално међу највећим позајмљивачима.

Активни портфолиј Европске банке за обнову и развој у Босни и Херцеговини износи 1,308 милиона еура са 94 активна пројекта, од чега се 78 % улагања односи на инфраструктуру, 16 % у финансијске институције и 7 % у индустрију, трговину и агробизнис.

Досадашња улагања Европске банке за обнову и развој у Босни и Херцеговини износе око 2,545 милионаи еура у 191 финансирана пројеката, од чега је повучено 1,803 милиона еура.

Чланство и финансијска позиција БИХ у ЕБРД

Босна и Херцеговина је чланица Европске банке за обнову и развој од 1996. године и налази се у Конституенци ЕБРД-а са Аустријом, Кипром, Израелом, Казахстаном и Малтом.

Босна и Херцеговина има уписану 5.071 акцију . Номинална вриједнсот акције је 10.000 ЕУР-а што резултира да је укупна вриједност уписаног капитала 50,71 милион ЕУР-а. Од тога је уплаћени капитал 10,57 милиона док капитал по позиву 40,14 милиона ЕУР.

Од како је постала чланица 1996.године Босна и Херцеговина је прихватила једно увећање капитала 2010. године.
1996.године је њена финансијска капиталана позицја била да посједује 3.380 уплаћених дионица

Савјет министара Босне и Херцеговине је дана 13. јула 2011. године донијело Одлуку о прихватању повећања вриједности капитала Босне и Херцеговине у Европској банци за обнову и развој и то за 1621 дионицу. Стуктура дионица је : (а) уплаћени капитал у износу од 1.700.000,00 ЕУР, што одговара броју од 170 дионица добивених путем реалокације нето прихода Банке и (б) уписани капитал у износу од 15.210.000,00 ЕУР, што одговара броју од 1521 акције плативе по позиву Банке након годишњег састанка ЕБРД-а 2016. године. До сада није било позива за уплату акција.

Сарадња са другим међународним фианансијским институцијама

Сарадња са донаторима и другим међународним финансијским институцијама (МФИ) је нарочито изражена у БиХ. О заједничким финансијским могућностима редовно се расправља и оне се дорађују тако да је до данас Банка имплментирала заједничке послове са свим МФИ и ЕК, и полако преузима водећу улогу у смислу техничке помоћи реформама и институционалном јачању. Ова помоћ је уско координисана са Дирекцијом за Европске интеграције.

Босна и Херцеговина и даље остаје међу приоритетним земљама за донаторску заједницу. ЕУ БиХ сматра као земљу потенцијалног кандидата за улазак у ЕУ и као таква користи ИПА инструмент за предприступну помоћ. Улога ЕБРД је да у тим пројектима улаже у виду грантова

ЕБРД је финансијер посебног Инвестиоциони фонд за Западни Балкан, који је постао опреративан у 2006.години . Такође има свој специјални акцијски фонд из којег се финансирају пројекти који доприносе транзицији.