• 22.01.2021

• Кликом на линк испринтајте садржај ове странице.
• Линк приказује форму за сланје линка ове странице е-маилом.
• Кликом на линк креирајте и скините ПДФ документ са сдржајем ове странице.
• Кликом на линк повећајте фонт садржаја странице. 
• Кликом на линк смањите фонт садржаја странице. 

1. Поднаслов Њемачка развојна банка - КФW
КфW је развојна банка СР Њемачке са сједиштем у Франкфурту на Мајни, основана је 1948. године. Она је 80% у власништву савезне владе и 20% савезних покрајина. Постоји више од 50 година и пружа подршку не само у Њемачкој већ широм свијета за развој приведе, друштва и екологије. Са сједништем у Франкфурту на Мајни и има своје канцеларије у више од 50 земаља свијета.
КфW подржава социјално-економски развој земаља у транзицији и развоју у име њемачке финансијске сарадње, помаже тамо гдје недостаје дугорочни капитал, гдје је тржиште у опадању или још не функционише адекватно. У име Њемачке савезне владе, а првенствено Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), КфW финансира и подржава програме и пројекте који углавном укључују играче из јавног сектора у земљама у развоју и економијама у развоју, а све с циљем да помогну партнерским земљама у борби против сиромаштва, одржавању мира, заштити околиша и климе.
Осим финансијске сарадње , КФW , по налогу савезне владе узаже и средства других европских донатора. Том повезаношћу се појачава развојно-политичко дјеловање и олакшава сарадња са партнерним институцијама.
Сарадња са Босне и Херцеговине и КфW
Њемачка је један од највећих билатерални донатора у Босни и Херцеговини и један од најважнијих вањско-политичких партнера.
Босна и Херцеговина једна је од земаља с којима Њемачка сарађује у оквиру тематских и регионалних програма. Од 2013. Њемачка пружа подршку развојној сарадњи у областима демократије , цивилног друштва и јавне управе те у области енергетике ( обновљиви извори енергије и енергетску учинковитост) и ус сектору вода.
Њемачка влада даје свој допринос Вијећу за регионалну сарадњу и подржава пројекте институција и невладин сектор, који доводе до приближавања друштвених сегмената еуроатланским интеграцијама.
Дипломатска конзуларна представништва СР Њемачке имају могућност реализаицје микро пројеката техничке сарадње из буџета Министарства вањских послова.
Вијеће министара Босне и Херцеговине и Влада СР Њемачке, континуирано, од 1995. године, а на основу постојећих пријатељских односа између двије државе, остварују пуну финансијску и техничку сарадњу, а са циљем унапређење економског и социјалног напретка Босне и Херцеговине.
Основ из области финансијске сарадње су годишњи Споразуми о финансијској сарадњи између двије државе /1999-2018/ засновани на Меморандумима о разговорима између делегација БиХ/ укључује представнике државе, ентитета и Брчко Дистрикта БиХ/ и СР Њемачке.
Министарство финансија и трезора закључује посебне споразуме о финансирању и пројекту са КфW-ом гдје су зависно од пројекта и подручја финансирања уговорене стране и релевантне ентитетске институције и крајњи корисници. У споразумима са КфW-ом се
посебно конкретизују услови финансијске сарадње, грант доприноси, или кредитни услови као и елементи пројекта, имплементационе јединице, времена расположивости средстава, повлачења средстава.итд.
Финансијска сарадња
У Босни и Херцеговини КфW је своје активности у склопу развојне сарадње фокусирала на одабрана приоритетна поља која су договорена између Федералног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) и БиХ.
Тренутно су за њемачку финансијску сарадњу сектори од приоритета обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност, како би се подржао одрживи енергетски сектор у земљи, развој финансијског сектора и општинска инфраструктура.
Досадашња улагања КфW-а у Босну и Херцеговину кроз кредитна финансирања су износила око 280 милиона еура за пројекте из области енергетике и комуналне инфраструктуре. Поред кредитног финасирања СР Њемачка и КфW издвајају значајна грант средства па тако је до сада уложено око 110 милиона еура грант средстава, од чега је дио додјељен Фонду за кредитне гаранције 14,7 мил ЕУР , Агенцији за осигурање допозита у којој је учествовала у капитализацији у износу 7,66 мил. ЕУР, пројектима из области енергетског сектора и комуналне инфраструктуре, као и попратне мјере за припрему и реализацију пројеката који се финансирају.
Додатно њемачкој развојној сарадњи, КфW управља фондовима других донатаора сходно компатибилности доприноса са преграмима финансијске сарадње, као што су Европски фонд за БИХ. СЕЦО и ИПА фондови(ЕУ).
Босна и Херцеговина је посебно закључила засебне аранжмане о замјени дуга (дуг по Паришком клубу) са КфW-ом којим је отписан дуг Босни и Херцеговини у износу од 50,2 милиона еура након реализације изабраних пројеката у БИХ у висини 20% дуга који се отписује.
а) Документи
б) Портфељ пројеката са припадајућим извјештајима
2. Поднаслов : Саудијски фонд за развој (СФД)
Саудијски фонд за развој је основан Краљевским Декретом бр. М/48 дана 14.08.1394. ХГ (01.09.1974.) како би учествовао у финансирању пројеката одобравањем кредита земљама у развоју приликом развоја њихових привреда те кредита који су потребни за провођење њихових развојних пројеката и програма.
Сједиште Фонда налази се у Ријаду, Саудијска Арабија. Саудијски Фонд је правно лице које посједује независни материјални статус. Њиме управља шест - чланова Управног одбора којим предсједава министар финансија. Потпредсједавајући/директор Фонда има извршну власт и одговоран је за провођење одлука Управног одбора.
У вријеме његова настанка, капитал Фонда износио је 10 милијарди саудијских ријала, међутим, с
обзиром на земље у развоју повећањем потребе за помоћ у циљу проведбе развојних пројеката, Фонда капитал је повећан три пута, а 1991 износио је 31 милијарду саудијских ријала. Унаточ чињеници да је Фонд послује у релативно кратком времену, он је постигао велики
напредак у подручју међународног развоја сарадње. Фонд сада придоноси финанцирању 3750 пројеката у 83земље , који се састоји од 46 афричких земаља, 29 азијских земаља и 8 земаља другим дијеловима свијета у које је уложио 69.958 милиона СДР.
Саудијски фонд за развој врши двије врсте финансијских операција : одобрава кредите за развојне пројекте и врши осигурање извозних кредита.
Финансирањем развојних пројеката Фонд доприноси овим пројектима давањем повољних извора финансирања . Његова активност није географски ограничена, а такође директно комуницира с владама земаља у развоју како би учествовала у финансирању приоритетних развојних пројеката. Фонд даје приоритет у финансирању најмање развијеним земљама са ниским приходима.
Мисија фонда кроз Саудијски извозни програм је осигуравање финансирања и гаранција националног извоза сирове нафте.
СФД има развијену мрежу партнера и сарађује са многим међународним финансијским и развојним агенцијама у Азији , Африци , Америци и Европи.
У одобравању кредита за финанцирање развојних пројеката, Фонд захтијева да:
1. Резултат пројекта би требао бити економски и / или друштвено изводљив и прихватљив
2. Кредит треба бити исплаћен и отплаћен у саудијским ријалима
3. Износ одобрених средстава кредита, за сваки пројект, не смије прелазити 5% капитала Фонда, нити бити већи од 50% од укупних трошкова пројекта за који је кредит одобрен.
4. Укупни износ кредита који се одобрава у било коју земљу не смије прелазити 10% капитала Фонда у било које вријеме.
Кредити се одобравају на период до 50 година са граце периодом до 10 година. Камата на средства се креће од 1% и она је најчешћа. Сервисни трошкови кредита се крећу од 0,5% годишње на неповучени износ.
Када је потписан Уговор о кредитирању, постоје одређене законске процедуре које је потребно да се заврше прије него се кредит може прогласити ефективним. Само након проглашења дана ефективности, активности од стране зајмопримца се могу предузети или да Фонд резервише износе као обавезу Фонда или да исплати било који иизнос или налог зајмопримца на било који начин.
Када је плаћање под Уговором потпуно испуњено и позната је страна валута која је еквивалентна саудијском ријалу, било који вишак саудијских ријала се мозе искористити да се подмире даљи трошкови под истом категоријом.
Под нормалним активностима, Фонд се неће сложити да финансира нове ставке и неће бити разматране у времену када је Уговор већ потписан и касније на приједлог зајмопримца као средства кориштења непотрошене разлике кредита. Управни одбор СФД одобрава кредит да се заврши конкретни објекат и мало је вјероватно да ће одбор накнадно одобрити кориштење дијела ових кредитних средстава за друге сврхе иако друге сврхе могу бити блиско везане за оргинални пројекат.
Зајмопримац мозе аплицирати Фонду да повуће средства из кредита у било којој или свим од три наведене методе:
а) Процедура трошења
б) Директном процедуром исплате
ц) Плаћање процедуром акредитива.
Сви трошкови који су предметом радова на пројекту су претходно наведени Уговором осим уколико специфичне одредбе нису направљене у Уговору о кредитирању за ретроактивно финансирање. Царине на увоз, ПДВ, порези или други државни приходи а предмет су зајмопримца код осигурања робе неће бити плаћене нити рефундиране из кредита. Коначну одговорност за набавку роба или извођење радова, на ефикасан начин, као и за успјешан завршетак пројекта који се финансира, сноси зајмопримац или агенција коју је он именовао, у сагласности са Фондом финансијером, за имплементацију пројекта.
Сарадња Босне и Херцеговине и СФД
Сарадња је отпочела још 1999. године када је финансиран први пројекат за изградњу и обнову земље. У том контексту финансирање СФД-а је било усмјерено на сектор саобараћаја и изградњу путних комуникација , изградњу општинске инфрастуктуре у неколико градова у Босни и Херцеговини, изградњу и опремање болница , кућа за избјеле и расељене особе, финансиран је и економски опоравак и сектор образовања. СФД је до сада финансирао у Босни и Херцеговини девет пројеката од чега је три завршено а шест активно. За пројектне потребе у БиХ одобрено је кредитних и грант средстава у износу 579.730 милиона САР или 154.600 милиона УСД.
а) Документи
б) Портфељ пројеката са припадајућим извјештајима
3. Поднслов : Међуанродини фонд за пољопривредни развој ( ИФАД)
Међународни фонд за пољопривредни развој (ИФАД) формално је основан за вријеме одржавања Свјетске конференције о исхрани (Рим 1974.), а започео је са радом три године касније када је осигуран почетни капитал у висини од 1 милијарду долара уплаћен од стране сваке земље чланице.
Фонд је основан са задаћом да финансира производњу хране и унапређује укупан живот становништва села у земљама у развоју (финансира све облике пољопривредних и њима сродних активности по релативно повољним увјетима). Чланство у ИФАД-у отворено је било којој држави чланици Уједињених Народа, а Босна и Херцеговина је чланица ове организације од 18. марта 1994. године. Тренутно има 177 земаља чланица.
Управљачка тијела су Управни и Извршни одбор.
Средства за финансирање пројеката обезбијеђују се од прилога чланица ИФАД-а. Једанаесто попуњавање средстава се врши у складу са условима Резолуције бр. 203/XЛИ Управног вијећа ИФАД-а, с намјеном подршке циљном програму зајмова и грантова. У Извјештају о Консултацији о Једанаестој надопуни ИФАД-ових средстава (2019.-2021.) утврђен је ниво на 1,2 милијарде УСД, која ће се извршити кроз уплате земаља чланица, зависно од њихове економске моћи.
ИФАД даје зајмове по изузетно повољним, мјешовитим и уобичајеним условима.
У изразито повољним условима , државе чланице које испуњавају услове обично су оне које на крају године прије почетка раздобља допуњавања:
 имају бруто национални доходак (БНД) по становнику нижи од или једнак оперативном ограничењу како га годишње утврђује ИДА
 имају БНД по становнику већи од оперативног ограничења, али их ИДА не класифицира као „земље празнине“ или „мјешавине земаља“ или
 су класифицирани од стране ИДА као "мала државна економија"
 За термине мјешавине, прихватљиве државе чланице су обично оне које је на крају године прије почетка периода попуњавања ИДА класифицирала као земљу „мјешавине“ или „празнине“.
 Под уобичајеним увјетима, државе чланице које испуњавају увјете обично су оне које не испуњавају увјете за зајмове по изузетно повољним или мјешовитим увјетима.
Видови финансирања обухватају:
1. Кредити под изузетно повољним условима
Кредити под изузетно повољним условима имају рок доспијећа 40 година, укључујући почек од 10 година, почев од датума одобрења од стране Извршног одбора. Они се нуде без камата, али сносе накнаду за услугу на неизмирени износ главнице, под условом да минимална вриједност износи 0,75 посто годишње, уз корекције извршене за једновалутне зајмове
2. Кредити под мјешовитим условима
Зајмови под мјешовитим условима имају рок доспијећа 25 година, укључујући почек од пет година, почев од датума одобрења од стране Извршног одбора. Они подмирују накнаду за услугу на неизмирени износ главнице, под условом да доњи праг износи 0,75 посто годишње уз прилагођавања извршена за једновалутне зајмове. Поред тога, камата се плаћа на неизмирени износ главнице по фиксној стопи од 1,25 посто уз прилагођавања извршена за једновалутне зајмове, с тим да је најнижи износ од нула посто. Главница зајма амортизира се у износу од 5% од укупне повучене главнице годишње од шест до 25 година.
3. Кредити под уобичајеним условима
Такви зајмови имају промјењиви рок доспијећа и почек. Максимални рок доспијећа који дужник може захтијевати је 35 година, под условом да је просјечно доспијеће отплате максимално 20 година. Максимални грејс период одређен је на 10 година, почевши од датума када је ИФАД утврдио да су испуњени сви опћи услови који претходе повлачењу.
Кредитирање у једној валути
ИФАД нуди могућност кредитирања у једној валути (СЦЛ) која омогућава државама чланицама да се задужују у еурима или америчким доларима као алтернативу СДР-у. Све ИФАД-ове земље могу затражити валуту деноминације финансирања коју ће ИФАД одобрити по свом нахођењу. Накнаде за услуге и каматне стопе разликују се према валути деноминације зајма.
4. Гратови
Бесповратна средства могу се додијелити: (и) државама у развоју; (ии) међувладине организације у којима учествују државе чланице; и (иии) других субјеката за које Извршни одбор утврди да испуњавају услове у складу са чланом 8. Споразума. Бесповратна средства се дају у складу са политиком за финансирање бесповратних средстава коју је утврдио Извршни одбор.
Сарадња Босне и Херцеговине са ИФАД
У Босни и Херцеговини, ИФАД зајмови омогућавају сиромашним сеоским становницима да побољшају своју прехрамбену сигурност и повећају своје приходе подржавајући егзистенцију и комерцијалне пољопривреднике те подузећа на фарми и изван ње.
ИФАД је у својој стратегији према земљи утицао на еволутивни пут и развој сектора пољопривреде што је имало одраза на политике финанисрања. Почело се са финансирањем скоро уништеног сточног фонда у Босни и Херцеговини , стварању окружења и услова да се повећа конкуретност пољопривреде и да се она повеже са тржиштем, асоцијацијама које повезују пољопривердну производњу а све у циљу унапријеђења ланца вриједности.
ИФАД-а је у Босни и Херцеговини након 1995. године одобрио средстава за финансирање осам Пројеката у укупној вриједности од 97,23 милијуна УСД под веома повољним увјетима и то: Пројект хитне реконструкције фарми у износу од 6,09 милијуна УСД (одобрен 1996. године), други Пројект обнове и развоја малих фарми у износу од 14,16 милијуна УСД (одобрен 1997. године), трећи Пројект развоја сточарства и рурално финансирање у износу од 13,39 милијуна УСД (одобрен 2001. године), четврти Пројект унапређења руралног подузетништва у износу од 12,33 милијуна УСД (одобрен 2006. године), пети Пројект побољшања услова живота на селу у износу 10,51 милијуна УСД (одобрен 2009. године), те шести Пројект развоја руралног пословања у износу од 13,5 милијуна УСД (одобрен 2013. године). Свих шест пројеката су успјешно имплементирани. Цјелокупни портфељ завршених шест пројеката процијењених на 234,2 милијуна америчких долара, а средства ИФАД-а износе 83,3 милијуна америчких долара. Директну корист од ИФАД пројекти имало је 145 000 димаћинстава или неких 480 000 људи, што представља готово 20 посто руралног становништва земље, а резултирали су годишњим растом прихода од преко 30 посто.
У току је имплементација седмог Пројекта развоја конкурентности у руралним подручјима у износу од 12,75 УСД (одобрен 2016. године).
Осми пројекат пољопривредног развоја и руралних предузећа одобрен је 2018. године у вриједности 14,5 милијуна УСД.
а) Чланство и положај БИХ у капиталу
Чланство у ИФАД-у отворено је за сваку државу која је чланица Уједињених нација .
Државе чланице Фонда разврстане су у неколико група : на листи А се налазе примарно развијене земље које континуирано новчано доприносе Фонду. На листи Б су земље у развоју које новчано доприносе Фонду) ина листи Ц су потенцијалне земље примаоци. Листа Ц даље је подијељена на подлисту Ц1 (земље у Африци); подлиста Ц2 (земље у Европи, Азији и Пацифику); и подлиста Ц3 (земље Латинске Америке и Кариба
Босна и Херцеговина је на листи Ц2 са доприносом у виду уписа капитала у вриједности 0,34 милиона УСД.
Босна и Херцеговина је до сада учествовала финанцијски пет пута у пуњењу Фондова. Први пут 2006. године (седмо пуњење) када је уплаћено 75.000,00 УСД. Уплатом средстава у износу од 90.000, 00 УСД (осмо пуњење), Босна и Херцеговина је други пут учествовала у пуњењу Фондова ИФАД-а, трећи пут у износу 50.000,00 УСД (девето пуњење), четврти пут 2018. године када је уплаћено 50.000,00 ЕУР (десето пуњење), те пети пут 2020. године када је уплаћено 50.000,00 ЕУР (једанаесто пуњење) чиме је исказала спремност да као чланица Фонда узме учешће у међународном финансирању пројеката у области пољопривреде.
а) Документи
б) Портфељ пројеката са припадајућим извјештајима
5. Кувајтски фонд за арапски развој (КФАД)
Кувајтски фонд за арапски разво (КФАД) ј прва је институција на Блиском истоку која је преузела активну улогу у међународним развојним циљевима.
Циљ Фонда је помоћи арапским земљама и другим земљама у развоју у развоју њихових економија одобравајући концесионе кредите за финансирање пројеката у различитим секторима (пољопривреда и наводњавања, промет и комуникације, енергија, индустрија, вода и канализације ) И пружа многе облике техничке сарадње. Дјелује у 107 земаља свијета на више контитената.
Активан је судионик у међуанродним кретањима капитала , дионичар у многим међународим и регионалним развојним инситуцијама.
Фонд одобрава финансијска средства различитим субјектима који имају потребу за повољним изворима финансирања :
 Централне и покрајинске владе, јавна комунална предузећа и друга јавна предузећа.
 Развојне институције, било међународне, регионалне или националне, а посебно институције за финансирање развоја.
 Корпоративни субјекти који предузимају пројекте који су у заједничком власништву бројних земаља у развоју,
 Мјешовита или приватна предузећа која уживају корпоративну личност, развојне су природе и нису само оријентисани на остваривање добити. Таква предузећа морају бити под контролом једне или више земаља у развоју или имати држављанство било које такве земље.
Ако је Зајмопримац субјект који није држава у држави корисници, Фонд обично захтијева да држава у тој земљи склопи уговор с Фондом којим јамчи извршавање дужникових обвеза према одговарајућем уговору о зајму.
Облици финансирања
Кувајтски фонд је активни посуђивач земљама у развоју које финансира путем:
 директних кредита и одобравањем гаранција
 Заједничко или паралелно финанцирање с другим међународним, регионалним или националним развојним финанцијским институцијама.
 бесповратних средстава у виду техничке помоћи (давање бесповратне помоћи за финансирање техничких, економских и финансијских студија било у односу на пројекте које финанцира Фонд или на неки други начин. Студије могу бити такве врсте као што су истраживања прије улагања, студије за идентификацију)
 Савјетодавне услуге у вези с техничким, финанцијским, економским и правним аспектима пројеката или програма или развојних политика, или у вези с изградњом институција на подручју развоја.
Доприноса капиталним залихама међународних и регионалних развојних финанцијских институција и других развојних институција и представљају државу Кувајт у таквим институцијама. (Претплата на капитал или допринос ресурсима развојних финанцијских институција)
 Претплата на капитал прихватљивих развојних подузећа.
Сарадња Босне и Херцеговине са КФАД Сарадња са Босном и Херцеговином Кувјатски фонд започиње још од 1997 године када је финансирала први пројекат. КФАД је финансирао пет пројеката у Босни и Херцеговини у укупној вриједности 22,1 милион кувајтских динара ((1 КД = УС$ 3.4). Финансирани пројекти су углавном у сектору путном сектору гдје су се финансирале дионице на аутопутевима које су у мержи Коридора Вц. Међутим неки од њих су и у сектору водоснадијевања и финансијском сектору. У фази припреме је Кредитни споразум између Босне и Херцегвоине и Кувајтског фонда за арапски економски развој за финансирање пројеката изградња поддионице аутоцесте Немила- Врандук на Коридору Вц у вриједности 21 милион ЕУР-а . а) Документи б) Портфолио пројеката
4.Друге билатералне институције : Извозно – увозне банке
4.1 Извозно – увозна банка Кореје Банка је први пут основана 1976. с примарном сврхом подржати јужнокорејску економију предвођено извозом давањем кредита, финансирањем мега пројеката и тиме олакшавајући економску сарадњу с другим земљама. Извозно-увозна банка Кореје своје активности усмјерава у правцу да олакша развој корејске привреде и унаприједи економску сарадњу са страним земљама путем пружања финансијске подршке за извозне и увозне трансакције, иностраних инвестиционих пројеката и развоја прекоморских природних ресурса. Банка је администратор и управља сљедећим корејским државним фондовима: • Фонд за сурадњу у господарском развоју (ЕДЦФ): ЕДЦФ оцјењује и проводи пројекте помоћи у земљама у развоју. • Међукорејски фонд за сурадњу (ИКЦФ): ИКЦФ надгледа програм економске сарадње са Сјеверном Корејом и служи као банка за клиринг поравнања са Вањско-трговинском банком Сјеверне Кореје. Извозно –увозна банка Кореје подржава своје извознике те је за њих је изградила широку палету финансијских производа у виду разних облика :
 Зајмова ,
 Гаранција
 Финансирање трговине
 Инвестиција и
 ЕСГ Финансијски програм
Фонд за сарадњу у економском развоју (ЕДЦФ)
Корејска влада је 1. јуна 1987. основала Фонд за сарадњу у економском развоју (ЕДЦФ) са циљем промовисања економске сарадње између Кореје и земаља у развоју.
Ослањајући се на властито развојно искуство Кореје током година, ЕДЦФ помаже земљама партнерима обезбеђујући средства за њихов индустријски развој и економску стабилност.
Највиши ауторитет за доношење политика ЕДЦФ-а је Савјет за управљање фондовима, који се састоји од 12 чланова, од којих су већина владини званичници на министарском нивоу. Правац рада ЕДЦФ-а и преузимање главних одговорности у креирању политике су у надлежности Министарства економије и финансија (МОЕФ), које такође координира питања политике са другим релевантним министарствима.
Повјерена од стране МОЕФ-а, Извозно-увозна банка Кореје (Кореа Екимбанк) одговорна је за административно пословање ЕДЦФ-а, укључујући процјену пројекта, извршење уговора о кредиту и исплату кредита. Остале дужности укључују наплату главнице/камате, надзор пројекта и накнадну евалуацију операција пројекта.
Врсте зајмова ЕЦДФ-а
Последњих година, акумулирани спољни дуг и буџетски дефицит земаља партнера подстакли су потребу за различитим врстама финансирања. Тако ЕДЦФ пружа неколико врста програма кредитирања како би се задовољиле различите потребе земаља у развоју. Од ових програма кредитирања, предњаче зајмови за развојне пројекте и зајмови за изградњу инфраструктуре, . Врсте зајмова које се одобравају су :
1. Зајам за развојни пројекат : Обезбеђује средства за инфраструктурне пројекте попут ових
укључујући изградњу путева, железница, болница, центрара за стручно оспособљавање и снабдевање водом и канализација система према плану економског развоја земље партнера.
2. Зајам за јавно-приватно партнерство: Пружа средства за владе или корпорације партнерске земље за спровођење јавно-приватног Партнерских пројеката.
3. Зајам за програм : Омогућава средства владама земаља у развоју да помажу свеобухватним секторским или тематским развојним плановима.
4. Зајмови за развој сектора : Омогућава средства владама земаља у развоју да
помоћ одређеном сектору и сродним потпројектима са поједностављеном процедуром.
5. Зајмови за опрему: Обезбеђује средства за набавку опреме и другог материјала
потребне за пројекте у оквиру националног развојног плана у одређеним секторима или
одређеним регионима земље партнера.
6. Зајам за међународни развој финансијске институције : Обезбеђује средства за финансирање међународног развоја институције које доприносе економском развоју и унапређење благостања земаља у развоју.
7. Зајмови приватном сектору: Омогућава средства локалним корпорацијама (приватни сектор) земље у развоју које проводе пројекте прихватљиве за развојну помоћ
8. Зајам приватном сектору у два корака : Омогућава средства за подзајмове локалним корпорацијама (приватни сектор) преко финансијских институција земље партнера за имплементацију Пројеката прихватљивих за ОДА.
Зајмови страним владама проводе се у складу са стандардном процедуром, која започиње идентификацијом и припремом пројекта, затим прелази на процјену, уговоре о зајму, проведбу пројекта и надзор те евалуацију.
Зајмови се дају под повољним финансијским условима: 22-40 година период отплате уз 5 година грејс периода И каматне стопе од 0,2- 1,5 % .
Сарадња Босне и Херцеговине и ЕXИМ Банк Кореја
Босна и Херецеговина је користила пројектне зајмове у области здравства који су били усмјерени за изградњу и опремање болница и Клиничких центара у Босни и Херцеговини. Уз сваки Споразум о зајму Босна и Херцеговина је закључила и посебан Аранжман са ЕДЦФ-ом. Извозно- увозна банка Кореје је до сада финансирала три пројеката у сектору задравства ( изградња и опремање болница медицинском опремом) у укупној вриједности 100 милиона УСД.
Зајмови :
1 .Споразум о зајму за пројекат модернизација болница у БИХ фаза ИИИ између Вијећа министара БИХ и Владе Републике Српске и Извозно-увозне банке Кореје ( Владина агенција за ЕДЦФ) износ 30 милиона УСД ( 2014 година)
2. Споразум о зајму за пројекат модернизација болница у БИХ фаза ИИ између Вијећа министара БИХ и Федерације Босне и Херцеговине и Извозно-увозне банке Кореје ( Владина агенција за ЕДЦФ) износ 50 милиона УСД ( 2011 )
3. Споразум о зајму за пројекат модернизација болница у БИХ између Вијећа министара БИХ, Владе Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине и Извозно-увозне банке Кореје ( Владина агенција за ЕДЦФ) износ 20 милиона УСД-2007.година ( 60% за Федерацију Босне и Херцеговине и 40% за Републику Српску) . Кредитом је обезбјеђена набавка медицинске опреме за Клинички центар у Сарајеву, Клинички Центар у Мостару и Клинички центар у Бања Луци.
5. Акутална питања сурадње са осталим финансијким институцијама: