• 22.01.2021

• Кликом на линк испринтајте садржај ове странице.
• Линк приказује форму за сланје линка ове странице е-маилом.
• Кликом на линк креирајте и скините ПДФ документ са сдржајем ове странице.
• Кликом на линк повећајте фонт садржаја странице. 
• Кликом на линк смањите фонт садржаја странице. 

Оснивање, задаци, управљање и капитал

Међународни монетарни фонд (ММФ) организација је од 190 земаља која ради на јачању глобалне монетарне сарадње, осигурању финансијске стабилности, олакшавању међународне трговине, промоцији високе запослености и одрживог економског раста и смањењу сиромаштва широм свијета.

Међународни монетарни фонд са сједиштем у Вашингтону је међународна финансијска институција основана на међународној конференцији у Бреттон Wоодсу 1944. Као глобална, свјетска институција представља , чије чланство чини 190 земаља, израз сарадње скоро свих земаља свијета.

Примарна сврха Међународног монетарног фонда (ММФ) је осигурање стабилности међународног монетарног система- система девизних курсева и међународних плаћања који омогућава земљама међусобне трансакције стабилност међународног монетарног система. То чини на три начина: праћење глобалне економије и економија земаља чланица; позајмљивање земљама са тешкоћама у платном билансу; и пружање практичне помоћи члановима.

Мандат Фонда ажуриран је 2012. године тако да укључује сва питања макроекономског и финанцијског сектора која утјечу на глобалну стабилности.

Кључан је за промовисање одрживог економског раста, побољшање животних стандарда и смањење стопе сиромаштва. Пет главних циљева ММФ-а су: промовисање међународне монетарне сарадње, осигуравање експанзије и уравнотежење раста међународне трговине, промовисање стабилности девизних курсева, осигуравање помоћи у успостављању мултилатералног система плаћања, и пружање могућности приступа средствима (уз одговарајуће гаранције) за чланове који се сусрећу са поремећајима у платним билансима.

ММФ је посебна финансијска институција која је спремна да чланицама у најкраћим роковима пружи финансијску помоћ за отклањање економских неравнотежа и исто тако је у обавези да врши свеобухватан надзор макроекономских система чланица. Значајна порука за све остале билатералне и мултилатералне финансијске институције, уколико је чланица закључила аранжман са ММФ-ом, је да се земља обавезала да ће извршити потребне реформе и унапређење цјелокупног институционалног оквира. То може генерисати комплементарно финансирање реформских процеса од стране других МФИ.

Економски надзор

ММФ надгледа међународни монетарни систем и надгледа економску и финансијску политику својих земаља чланица. Као дио овог процеса, који се одвија и на глобалној разини и у појединим земљама, ММФ истиче могуће ризике за стабилност и савјетује о потребним прилагодбама политике.

Функција економског надзора подразумијеава обавезне , билатералне и  редовне консултације по Члану ИВ Статута ММФ-а. Тада се од земље чалнцие захтјева, да у сарадњи са ММФ-ом води економску политику И предузима мјере за обезбјеђење уредног система међусобне размјене е И стабилног система девизних куресева. Земља би треало да постави основне циљеве економске политке у правцу : осигуравања економског раста уз прихватљиву стабилност цијена, стабилан монетарни сyстем , избјегавање манипулација девизним куресевима и  др.

ММФ проводи редовне консултације о примјени члана ИВ Статута, посјетом земљи чланици , а по повратку се сачињава Извјештај у којем се дају препоруке и  који је предметом одобрења Извршног одбора.

Кредитирање

ММФ даје зајмове земљама чланицама које имају стварне или потенцијалне проблеме платног биланса како би им помогао да обнове своје међународне резерве, стабилизирају своје валуте, наставе плаћати увоз и обнове услове за снажан економски раст.

Врсте аранжмана

СБА ( Станд бy Агреемент) Оквир СБА-а омогућава Фонду флексибилан одговор на потребе вањских земаља за финанцирањем и подупире њихове политике прилагодбе краткорочним финанцирањем.

Прихватљивост. Све државе чланице које се суочавају са стварним или потенцијалним потребама за вањским финанцирањем испуњавају увјете за споразуме о стабилизацији и придруживању који подлијежу политикама ММФ-а. Међутим, СБА-ове чешће користе земље чланице са средњим дохотком (и у новије вријеме напредне), јер земље с ниским приходима имају низ концесијских инструмената прилагођених њиховим потребама.

Дужина СБА флексибилна је и обично обухвата раздобље од 12–24 мјесеца, али не више од 36мјесеци . Увјети посуђивања: приступ финанцијским средствима ММФ-а у оквиру СБА-а темељи се на потреби државе чланице за финанцирањем, способношћу отплате и евиденцијом кориштењем средстава ММФ-а. Унутар ових смјерница, СБА осигурава флексибилност у погледу износа за давање у зајам и времена исплате. То укључује: приступ ресурсима ГРА подлијеже годишњем ограничењу од 145 посто квоте за било које 12-мјесечно раздобље (привремено повећано на 245 посто квоте до 6. априла 2021. као дио одговора Фонда на ЦОВИД-19) и кумулативног ограничења вијек трајања аранжмана до 435 посто квоте, без отплате. О приступу изнад нормалних ограничења одлучује се од случаја до случаја према ММФ-овој Изврсној политици приступа.

Средства се могу унапријед повући када то оправдава снага политике земље и природа њезиних потреба за финанцирањем.

Одобравање кредита ММФ-а у оквиру СБА-а може се убрзати у оквиру Механизма за хитно финанцирање. овај се механизам користио тијеком глобалне финанцијске кризе.

СЦФ (Станд-бy Цредит Фацилитy) подржава земеље који су постигли опћенито одрживу макроекономску позицију, али могу искусити епизодне, краткорочне потребе за финанцирањем и прилагодбом, укључујући оне узроковане шоковима. СЦФ подупире економске програме земаља усмјерених на постизање, одржавање или обнављање стабилног и одрживог макроекономског положаја у складу са снажним и трајним растом и смањењем сиромаштва. Такођер пружа подршку политици и може помоћи у катализирању инострабе помоћи.Држава чланица с потенцијалном, али не тренутном потребом за платнобилансом, финанцирање СЦФ-а може третирати као мјеру предострожности.

СЦФ аранжман може се кретати од 12 до 36 мјесеци. Будући да је СЦФ намијењен рјешавању епизодних краткорочних потреба, његова је употреба обично ограничена на 3 године., Процјењује се на сталној основи, с изнимкама за СЦФ аранжмане који се третирају као предострожност.

Финанцирање у оквиру СЦФ-а има нулту каматну стопу с почеком од четири године и коначним доспијећем од осам година. Накнада за доступност наплаћује се 0,15 посто годишње на неповучени дио расположивог износа тијеком сваког шестомјесечног раздобља. Фонд прегледава ниво каматних стопа за концесионе објекте према ПРГТ-у сваке двије године на темељу механизма ПРГТ-ових каматних стопа, а сљедећи преглед очекује се да ће бити завршен 2021. године.

ЕФФ (Еxтенд Фунд Фацилитy) је основан како би пружио помоћ земљама које имају озбиљне неравнотеже у плаћању због структурних препрека или спорог раста и суштински слабе позиције платне билансе. ЕФФ пружа потпору опсежним програмима, укључујући политике потребне за исправљање структурних неравнотежа тијеком дуљег раздобља.

ЕФФ је једно од неколико олакшица које се дају под ММФ-овим рачуном опћих ресурса (ГРА). Приступ ресурсима ГРА подлијеже уобичајеном ограничењу од 145 посто годишње квоте ММФ-а у земљи [1] (привремено повећано на 245 посто квоте до 6. травња 2021. године као дио одговора Фонда на ЦОВИД-19) и кумулативном ограничењу у свим изванредним изложеностима ГРА тијеком трајања програма од 435 посто његове квоте, умањене за предвиђене отплате-

извори доступни у оквиру ЕФФ-а подлијежу накнади за обвезе која се наплаћује на почетку сваког 12- мјесечног раздобља за износе који би се могли повући. Те накнаде износе 15 базних бодова или 0,15 постотних бодова за износе до 115 посто квоте; 30 базних бодова на износе изнад 115 посто и до 575 посто квоте; и 60 базних бодова на износе који прелазе 575 посто квоте. Накнаде се враћају ако се износи извлаче током релевантног раздобља, па ако земља повуче цјелокупан износ преузет у оквиру ЕФФ-а, накнада за обвезе се у потпуности враћа.

Стопа зајма

Цијена посудбе везана је уз ММФ-ову тржишну каматну стопу, познату као основна стопа наплате, која је повезана с каматном стопом Фонда за посебна права вучења (СДР). Тренутно основнастопа наплате износи СДР стопа увећана за 100 базних бодова или 1 постотни бод. Велики зајмови имају додатак од 200 базних бодова, плаћен на износ заосталог кредита изнад 187,5 посто квоте. Ако кредит остане изнад 187,5 посто квоте након 51 мјесеца, додатак расте на 300 базних бодова. Додаци су намијењени обесхрабривању велике и дуље употребе средстава ММФ-а.

ЕЦФ (Еxтендед Цредит Фацилитy)

ЕЦФ подржава економске програме земаља усмјерених ка кретању ка стабилном и одрживом макроекономском положају у складу са снажним и трајним смањењем и растом сиромаштва. ЕЦФ такођер може помоћи у катализирању додатне стране помоћи.

ЕЦФ је доступан свим земљама чланицама прихватљивим за ПРГТ које се суочавају с дуготрајним проблемом платне биланце, тј. Када би се очекивало да ће се рјешавање основних макроекономских неравнотежа проширити у средњорочном или дугорочном раздобљу.

Трајање и поновљена употреба. Помоћ у оквиру аранжмана ЕЦФ пружа се у почетном трајању од три до пет година, са укупним максималним трајањем од пет година. Након истека, отказивања или раскида ЕЦФ аранжмана, могу се одобрити додатни ЕЦФ аранжмани.

Приступ финансирања ЕЦФ-а одређује се од случајева до случајева, узимајући у обзир потребе платног биланса земље, снагу њеног економског програма и способност отплате Фонда, износ неотплаћених кредита Фонда и доказ члана о прошлости коришћења кредита Фонда, руководилаца који имају нормативни приступ. [1] Укупан приступ концесијском финансирању према ПРГТ-у ограничен је на 100 посто квота годишње, а укупни заостали концесијски кредит на 300 посто квоте. Ова ограничења могу се прекорачити у изузетним околностима, подложно ограничењима од 133,33 посто квоте (годишње) и 400 посто квоте.

Флеxиблиле Цредит Лине (ФЦЛ)

Да би помогли у спречавању или ублажавању криза и јачању поверења на тржиште током периода повећаних ризика, чланови са већ снажним политикама могу користити флексибилну кредитну линију или линију предострожности и ликвидности.

Трговине с врло јаким економским основама и евиденцијама политика, које испуњавају доље наведене квалификационе критерије, могу затражити ФЦЛ аранжман када се суоче са потенцијалним или стварним притисцима на платни биланс. Флексибилност коју пружа ФЦЛ значи да ММФ може задовољити широк спектар потреба земаља:

Квалификоване земље имају флексибилност да црпе кредитну линију у било ком тренутку у унапред одређеном року или да је третирају као инструмент предострожности.

ФЦЛ аранжман функционише као обновљива кредитна линија, која би у почетку могла бити на једну или двије године. Према двогодишњем ФЦЛ аранжману, преглед извршног одбора политика члана мора бити завршен у року од 12 мјесеци од одобрења аранжмана како би члан могао задржати приступ ресурсима Фонда у другој години. Прегледом ће се процијенити континуирано поштивање члана критеријима квалификације. Ако се земља одлучи повући с кредитне линије, отплата ће се извршити у периоду од 3¼ до 5 година.

Не постоји ограничење приступа ресурсима ММФ-а, а потреба за ресурсима процјењује се од случаја до случаја, овисно о стварној или потенцијалној потреби платног биланса чланице. трошак задуживања према ФЦЛ исти је као и према традиционалном Станд-бy аранжману Фонда (СБА) и Линији предострожности и ликвидности.

Рапид Финанце Интрумент (РФИ)

Инструмент за брзо финансирање (РФИ) и одговарајућа брза кредитна линија ( Рапид Цредит Фацилитy -РЦФ) за земље са ниским приходима пружају брзу помоћ земљама са хитним потребама платног биланса, укључујући шокове од цијена робе, природних катастрофа и домаће нестабилности.

Одражавајући различите околности у земљи, очекује се да ће програми подржани ГРА ријешити проблеме платног биланса члана током програмског периода, док ПРГТ програми предвиђају дуже трајање за рјешавање проблема платног биланса.

РФИ је доступан свим земљама чланицама, иако ће земље чланице које испуњавају увјере за Повјерење за смањење сиромаштва и раст вјероватније користити сличан концесијски инструмент за брзо кредитирање (РЦФ). РФИ је дизајниран за ситуације у којима пуноправни економски програм или није потребан нити изведив. Прва ситуација може настати кад је шок привремене и ограничене природе, док се друга може јавити када је ограничена способност дизајнирања или провођенња политике члана, укључујући због хитне природе потребе платног биланса или због крхкости.

Као одговор на велике и хитне финансијске потребе чланова Цовид-19, ограничења приступа под редовним оквиром РФИ привремено су повећана са 50 на 100 посто квоте годишње и са 100 на 150 посто квоте на кумулативном основа, нето од предвиђених откупа. Виша ограничења приступа примјењиват ће се започетни шестомјесечни период, од 6. априла 2020. до 5. октобра 2020., а Извршни одбор ММФ-а може их продужити.

Развој капацитета

ММФ ради са владама широм свијета на модернизацији њихових економских политика и институција и обуци њихових људи. То помаже земљама да ојачају економију, побољшају раст и отворе нова радна мјеста.

Управаљање ММФ-ом

Управни органи ММФ-а су :

1. Управни одбор или Одбор гувернера. То је највише управљачко тијело. У њега свака земља чланица именује гувренера / замјеника који су обично министри финансија или гувернери централних банака. Мандат им траје до наредног именовања од стране својих влада. Ово тијело разматра сва важна питања дефинисана Статутом као : пријем или искључење из чланства, висина квоте за земље, о измјенама статутарних аката, усваја будзет итд.
2. Извршни одбор или Одбор извршних директора се састоји од 24 Извршна директора. Седам најразвијенијих земаља које имају највише квоте И гласачку моћ бирају по једног директора, а остале бирају чланице гласањем . земље су разврстане у групе /конституенце. Предсједник конституенце је уједно извршни директор.

Капитал

Уплаћена средства чланица педстављају опште изворе финансирања . Уколико уплате земаља нису довољне средства се осигуравају допуснким позивима за уплату средстава или се осгуравају на тржишту капитала. Код ММФ-а укупан уплаћени и уписани капитал се води на Рачуну општих извора средстава , а дио који се односи на земљу је квота. На основу посебне формуле се израчунава квота за сваку земљу И она се ревидира сваких 5 година. Квоте се изражавјау у Специјалним правима вучења (СДР) СДР је међународна резервна имовина коју је ММФ створио за допуну службених резерви својих земаља чланица.СДР није валута. То је потенцијално полагање права на слободно употребљиве валуте чланица ММФ-а. а као таква, СДР-ови могу земљи пружити ликвидност. Корпа валута дефинира СДР: амерички долар, еур кинески јуан, јапански јен и британска фунта.

Гласачка моћ зависи од висине квоте. Учлањењем у ММФ свака земља добива 250 гласова а за сваких 100.000 СДР од износа квоте се додаје по један глас.

Сарадња БИХ И ММФ

Босна И Херцеговина је чланица ММФ-а од 1995 .године када је Извршни одбор ММФ-а , након закључења Општег овкрирног споразума за мир у БИХ донио одлуку да је БиХ испунила услове за чланство. Земље сукцесори СФРЈ су наслиједиле чланство , а сњим одређена права И обавезе СФРЈ у ММФ –у . Босни И Херцеговина је преузела по кључу алокације 13,2 % права обавеза које произилазе из чланства у ММФ.

Износ пеузете квоте (уписани капитал) за БИХ , када је постала чланица износила је 121,2 милијуна СДР, а доспјеле обвезе према ММФ-у, у износу 25 милијуна СДР измирене су тзв. кредитом премошћења (бридге лоан) за постконфликтне ситуације одобреним у износу 30,3 милијуна СДР.

Убрзо је 1999. године од ММФ-а , општом ревизијом квота , покренута процедура повећања квоте на 161,1 милион СДР.

Међународни монетарни фонд је предложио у складу са Одредбама Резолуције број 66-2 о Четрнаестој Општој ревизији квота и реформи Извршног одбора Међународног монетарног фонда, да се квоте чланица Фонда повећају,. Приједлог повећања квоте за Босну и Херцеговину је за СДР 96,1 милион, и након повечања квота Босне и Херцеговине износи СДР 265,2 милиона што чини 0,06% од укупног износа квота у ММФ-у. Гласачко право Босне и Херцеговине износи 4112 гласова.

Од почетка чланства у ММФ-у Босна И Херцеговина је се налази заједно са 14 земаља у конституценци у којој је на челу Низоземска.

Износ квоте за Босну и Херцеговину значи могућност гласачког капацитета коју као мала земља чланица изражава путем конституенце земаља чланица којом предсједава Низоземска и која тренутно збројем гласова Арменије, Белгија, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Кипра, Грузије, Израела, Луксембург, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Низоземске , Румуније и Украјине има гласачку моћ једнаку броју гласова 272.983 или 5.44 % од укупног броја гласова. С друге стране, повећање квота омогучава Босни и Херцеговине већи приступ средствима у случају поремећаја платних биланци, помоћ за унапређење економског раста и смањења сиромаштва.

Финансијски аранжмани

Босна И Херцеговина је била корисник три врсте аранжмана:

‘Станд-бy’ аранжман се одобрава чланицама у случајевима поремећаја платних биланци.Средства се додјељују под условима које БиХ договара са ММФ-ом кроз програм реформи који је дефинисан у Меморандуму о економској и финансијској политици и Писму намјере. Одборења аранжмана и исплата сваке нардне трансе средстава се врше након редовних консултација по основу члана ИВ Статута. Средства се додјељују сукцесивно у траншама, којима увијек предходи преглед ММФ-а о испуњености услова и оствареном напретку у складу са договореним програмом реформи. У периоду од 1998. до 2012.године одобрена су Босни и Херцеговини укупно четири ‘Станд-бy’ аранжмана.Средства се одобравају на период до три године ,а свака транса се отплаћује у 8 једнаких кварталних рата. БИХ је отплатила сав дуг по Станд-бy аранжманима.

ЕФФ (Еxтендед Фунд Фацилитy) је проширени финансијски аранжман ММФ-а који се одобрава чланицама у случајевима поремећаја платних биланци. .Кердитирање се врши из општих извора ММФ-а. Средства се додјељују под условима које БиХ договара са ММФ-ом кроз програм реформи који је дефинисан у Меморандуму о економској и финансијској политици и Писму намјере. Аранжман траје највише четири године. Средства се додјељују фазно у траншама, којим предходи преглед ММФ-а о испуњености услова и оствареном напретку у складу са договореним програмом реформи. Земља може повући до чак И до 250% више од вриједности квоте. ЕЕФ аранжман је одобрен Босни и Херцеговини у 2016. години. Средства су одобрена за период од 3 године ,а транше се отплаћују у 12 једнаких полугодишњих рата. Босна и Херцеговоина је измирила обавезе према ММФ-у и за тај аранжман.

РФИ аранжман је аранжман брзе финансијске помоћи која је додјељена Босни и Херцеговини у 2020. години ради ублажавања посљедица пандемије узроковане ЦОВИД-ом.

Укупна вриједност помоћи која је одобрена путем напријед наведених аранжмана Босни и Херцеговини је у износу СДР 2.442.892.000,00.