• 22.01.2021

• Кликом на линк испринтајте садржај ове странице.
• Линк приказује форму за сланје линка ове странице е-маилом.
• Кликом на линк креирајте и скините ПДФ документ са сдржајем ове странице.
• Кликом на линк повећајте фонт садржаја странице. 
• Кликом на линк смањите фонт садржаја странице. 

ОПШТИ ПОДАЦИ

Оснивање, приниципи и циљеви, органи банке

Развојна банка Савјета Европе (ЦЕБ) је мултилатерална развојна банка са социјалним призвуком. Основана је 16. априла 1956. године да би разријешила проблеме избјеглица, мада се њено подручје рада прогресивно проширило и на секторе и акције које су директно доприносили развоју социјалне кохезије у Европи. Административно сједиште је у Паризу, али због локације секретеријата Савјета Европе, који доноси административне одлуке, везана је и за Стразбур.
ЦЕБ представља главни инструмент политке солидарности у Европи; он користи изворе за финансирање социјалних пројеката да би помогао 42 земаље чланица да остваре одрживи развој и раст.

ЦЕБ је мулиталатерална банка која је под ауторитетом Савјета Европе. Зато је у њењој скраћеници ЦЕБ стоји – Counicl of Europe Bank (Банка Савјета Европе). То значи да ЦЕБ управља својим активностима у складу са свеоукупним циљевима Савјета Европе, нарочито оним који су везани за људска права, плуралистичку демократију и владавину права.
Иако је везана за Савјет Европе, који администрира њом, Банка је правно и финансијских независана. Институционална повезаност са Савјетом Европе посебно је видљива јер Генрални секретар Савјета Европе издаје мишљење на сва акта Банке.

Тренутни број чланица је 42 (четрдесетдвије), 26 земаља су чланице Европске уније (ЕУ) а 8 земаља су званично кандидати или потенцијални кандидати за придруживању у ЕУ. Све оне су заједнички поље дјеловања Банке. Босна и Херцеговина је чланом постала 18.04. 2003. године са учешћем у дионичком капиталу од 0,177%.

Годинама присутна социјална секторска орјентација, је афирмисала њену специфичност у односу на друге међународне финансијске институције: она је једина европска развојна банка са чисто социјалним стремљенима и њене активности укључују пројекте који се боре против екстеремног сиромаштва и социјалног искључења.

Основни правни документи Банке су :
a) Трећи протокол о општем спорзуму о привилегијама и имунитету Савјета Европе који је потписан 1959. године и који се потписује са сваком земљом чланицом
b) Статут
c) Одлука о промјени назива
d) Правила и процедуре

Према члану VIII Статута банке, ЦЕБ је организован, администриран и контролисан од стране сљедећих органа:
1. Одбор гувернера. Састоји се од представника земаља чланица и Предсједника. Одобор одлучује од општим орјентацијама банчиних акитвности, утврђује услове за чланство, одлучујује о повећању капитала, одобрава годишње извјештаје, врши избор предсједавајућих лица у Административном савјету и Одбору за ревизију.
2. Административни савјет. Састоји се од предсједавајућег и представника земаља чланица. Он извршава задатке које му делегира Одбор гувернера: одобрава кредитне и друге операције, утврђује годишњи оперативни буџет, одобрава инвестиционе и друге пројекте који се подносе од влада земаља. Унутар њега је Извршни комитет који се састоји од чланова Адмнистративног савјета и чија је одговорност да извршава преглед захтјева за финансирање, мониторинг и извршавање пројеката.
3. Одбор за ревизију има три члана именована од стране Одбора гувернера. Одбор провјерава тачност годишњих рачуна, након што су прегледани од стране вањског ревизора.

Подручје и сектори дјеловања

Подручја дјеловања Банке су дефинисана њеним правним документима и стратешким документима укључују:
1. Инклузивии развој (рад на осигуравању приступа економским могућностима и обезбјеђењу перспективне будућности за свакога)
2. Подршлка рањивим групама људи (помоћ да се најрањивије групе становнишва укљуцују у друштво
3. Одржавање животне средине( подршка друштвеној заједници да промовише одрживост животне средине , избјегава и ублажује негативан утицај климатских промјена)

Подручја дјеловања диверзификовала је на рад у сљедећим секторима: Избјеглице и мигранти; социјално становање,животни услови, природне катастрофе, животна средина ,едукација , јавна администрација, здравство и мала и средња предузећа.

Финансирање и типови операција

Банка базира своје активности на властитим изворима и резервама и не прима помоћ или субвенције од земаља чланица. Банка дакле, не прима годишње контрибуције својих чланица. Захваљујући одличном рејтингу, прибавља средства на међународном тржишту капитала по најповољнијим условима и својих резерви, омогућавајући тако да позајмљује уз значајно смањење трошкове својих извора за финансирање социјалних пројеката. Рејтинг банке је троструко велико А, што одражава како велики квалитет активе и пасиве, високу ликвидност и квалитет управљања ризиком (ризик каматних стопа, ризик промјене девизног курса, кредитни ризик).
ЦЕБ је, прије свега, банка и као таква одобрава зајмове и издаје гаранције, а не добрава субвенције. Међутим у неким изузетно екстремним ситуацијама банка је одобравала донације појединим земљама.

Разликује се два приступа ЦЕБ-а у финансирању посуђивача
1. Финансирање , за банку прихватљих пројеката , посуђивача када одобрени зајам претходно кореспондира са захтјевом за кредит који се подноси од стране посуђивач , чији износ и намјена морају бити одобрени од стране Административног савјета.
2. Зајам, чији финансијски услови се директно преговарају између Банке и корисника зајма

Ова разлика између пројекта и зајма у вези су са два одовјена дијела једног те истог процеса, познатог као «пројектни циклус» у којем посуђивач подноси захтјев за финансирање ЦЕБ-у, презентује пројекат на процјену, прима одобрење за пројекат и прибавља дознаке за односни зајам.

Постоје три типа пројеката које подржава Банка. То су :
• Инидивидуални пројекти (ИП) који се односе на јединствене пројекте на појединачном подручју активности
• Секторски базирани пројекти (СП) који долазе унутар националног и регионалног програма секторског развоја, сачињен је од неколико пројектата у једном подручју дјеловања,
• Мулти-пројектни програм (МП) направљен од неколико пројеката ограниченог износа, у различитим подручјима дјеловања, који доносе користи већем броју корисника у земљи посуђивача

Фазе у одобравању пројекта

Пројекти који су у вези са подношењем захтјева (садрже информације о свим аспектима пројекта и профилу посуђивача) од стране земље посуђивача и који се одобравају од стране Административног савјета банке морају бити процјењивани по банчиним процедурама. Пројектини циклус за пројекте има сљедеће фазе:
1. Идентификација – то је први прилаз према свим елементима пројекта да би се одредило да ли је погодан за финансирање, да ли је изводљив како у погледу циљева тако у погледу средстава којима се желе достићи.
2. Процјена – Пројекат, његови социјални циљеви, финансијска и техничка изводљивост је предмет прегледа од стране Административног савјета.
3. Одобрење Административног савјета – је након прегледа.
4. Преговарање о оквирном кредитном споразуму - се врши са посуђивачем на бази услова утврђеним од стране Административног савјета.
5. Мониторинг и дознака – имплементација пројекта и провјера да ли се користи у складу са намјеном. Корисник мора достављати кварталне извјештаје.
6. Завршетак–који прати финалини извјештај посуживача о свим извршеним активности-ма и циљевима који су се постигли у складу са окиврним споразумом.
7. ЕX-пост евалуација треба да открије утицај и одрживост пројекта да би се процјенио квалитет извођења. Банка за то има посебно одјељење гдје након евалуације даје повратну информацију о квалитету пројеката који су значајни за нови циклус планирања активности и дизајнирање будућих пројеката и зајмова.

Постоје и двије категорије операција:зајмови и гаранције.
• Зајмови за пројекте и програме , који се дозначују директно посуђивачима одговорним за имплементацију пројекта (државе, локалне власти) или финансијским институцијама када су пројекти групиранни заједно са неколико корисника
• Зајмовна средства за кофинансирање
• Зајмови као Инстумент за финансирање јавних финансија
• Међусекторски програмски зајмови
• Гаранције унутар оквира за кредитне операције које се извршавају путем других финансијских извора.

Карактеристике ЦЕБ зајмова

Одмах након што је зајам одобрен од стране Административног Савјета банке, ставља се на
« сток» пројеката који чекају финансирање. Кореспонденте дознаке кредита врше се у неколико транши према напретку у радовима и након што су се испреговарали финансијски услови између банке и посуђивача.
Финансијске карактеристике зајмова које се директно преговарају са посуђивачима су у сљедећем :
a) Износ. Износ ЦЕБ зајма не може, генерално, да прелази 50% од укупних трошкова инвестиције посуђивача. У неким ситуацијама могуће је да финансира и 90% вриједности пројекта. Ради се о случајевима земаља са тешкоћама у борби против сиромаштва и земљама ниске стопе развоја. Босна и Херцеговина је идентификована као земља корисник такве могућности како је назначено у Поилитици зајмова и финнасирања пројеката ( Loan and Project Financial Policy ).
b) Рок. Кредити банке су дугорочни. Период отплате кредита је 15 или 20 година са 6 година грејс периода.
c) Валута. Банка посуђује у свим валутама . Избор валуте се врши код процјене пројекта према преференцијама посуђивача, условима на тржишту или банчиних могућности.
d) Каматна стопа. Захваљујући високом рејтингу банке она је способна да повуче изворе финансирања са тржишта капитала под јако повољним условима. Она те услове преноси и на поусуђиваче, додајући малу маржу. Каматене стопе су са грант елементом. Као основна стопа је тромјесечни или шестомјесечни ЕУРИБОР плус маржа. Субвенција каматне стопе је једино код оних пројеката који су у вези са приоритетима банке и који имају строги социјални контекст. Она субвениционише камату кроз посебан специјални рачун «Селецтиве Труст Аццоунт» на који се од 1995. године у те сврхе усмјерава дио годишњег профита Банке. Средствима са тог рачуна субвенционише камату насталу повлачењем средстава из кредита који су уговорени са банком.

Земље чланице ЕУ имају највеће учешће у одобреним кредитима ЦЕБ-а, а најмање дознаке су биле у новопримљене земље у ЕУ и земље које су у процесу придруживања.

Капитал банке , чланство и финансијска позиција БИХ

Босна и Херцеговина је постала чланица ЦЕБ-а , потиписивањем Трећег протокола о сарадњи и имунитетима 2003. године. Након потписивања тог споразума била је обавезна уписати и уплатити позвани дио капитала који је алоциран од стране Банке. Босна и Херцеговина је учлањењем имала обавезу да уплати 2.272.000 ЕУРа и то за резерве 1.630.000 ЕУР и уплацени позвани капитал 642.000 ЕУР .Капитал се уплаћивао сукцесивно у периоду пет наредних година . прву рату 2003 .године у износу 567. 600 упалтиеле су , према потписаном Протоколу , Амабасада Велике Британије , Шведске и Централна банка Босне и Херцегвине .Остале четири рате плаћене су из буџета Босне и Херцеговине.

На дан 31.12 .2019 године капитал банке , опште резерве и нето профит износи 3.173.203 хиљаде ЕУР . Што се тиче капитала укупни уписани капитал је 5.472. 219 хиљада ЕУР . Од тога непозвани капитал , уписани али не плаћени износи 4.859.802 хиљаде ЕУР –а док позвани уплаћени капитал чланица износи 612. 417 хиљаде ЕУР. Опште резерве износе 2.456.101 хиљада ЕУР. Нето профит је 104.685 хиљада ЕУР. Капитал банке је подјељен на 42 земље чланице,

Капитал Банке је од 1956. године, када је основана, више пута увећаван да би се омогућио развој њених активности и очување финансијске стабилности. Посљедње, шесто увећавање капитала било је одобрено 2011 године ( Резолуција банке број 386) , а завршило се до 2012. године.
Босна и Херцеговина која је чланица Банке од 2003.године. уплатила је почетни капитал и прихватила је шесто повећање капитала. Тренутна капитална позиција Босне и Херцеговине , као земље која није још остварила чланство у Европској униији је сљедећа:

Уписани капитал износи 9.689.000 ЕУР
Непозвани дио капитала 8.614.000 ЕУР
Капитал по позиву 1.075.000 ЕУР
Оваква капитална позиција носи 0,177 % права гласања у органима управљања Банке и повезана је са процентом изложености Банке у својим операцијама у земљи чланици.

Партнерство

ЦЕБ активно сарађује са другим финансијским институцијама, како би проширила своја средства за активности и повећала њихову додатну вриједност.
Специјална веза постоји између ЦЕБ-а и Европске комисије тј. Европске уније јер она своје активности развија на основу окивра и циљева које утврди Савјет Европе, подржавајући тако приоритете ЕУ.
ЕУ је главни констутивни партнер банци. Од ЕУ проширења са 15 на 27 земаља, подручје ЦЕБ операција се проширило. Такође је изражена билатерална сарадња , уговорно утемељена , са другим европским финансијским интитуцијама Европском инвестиционом банком ( потписан 2008.године заједничку изјаву о сарадњи ) , Европском банком за обнову и развој .

Са другим међународним финансијским институцијама је потписала Меморандум о разумијевању у којем се настојало да привуку друге финансијске институције према политикама ЕУ, нарочито помоћ земљама централне и источне Европе и земљама потенцијалним кандидатима у ЕУ, Русији и др. Ту се може споменути сарадња са Међунардоном банком за обнову и развој (ИБРД и ИДА) , Нордијска инвестициона банка (НИБ) , Њемачка развојна банка (КфW) и Механизам за европску стабилност ( ЕСМ)

ЦЕБ партиципира у програму ЕУ под називом «Investment Project Facility –IPF» за финансирање пројеката инфраструктуре у општинама земаља Западног Балкана. Кроз ИПФ финансирају пројекти у области енергетског сектора, транспорта и телекомуникација. Такође, партиципира као посматрач на састанцима развојних комитета Свјетске банке и ММФ-а.

Посебна сарадња је са Уједињеним нацијама тачније нејним агенцијама које су активне у земљама чланциама и то са УНДП, УНХЦР,и УНИЦЕФ. Перманентни је посматрач у УНФЦЦЦ.

Сарадња са донаторима је такође значајна. 28 земаља чланица ЦЕБ-а , двије земље које нису чланице , Сједњење америчке државе , Уједнињено краљевство Велике Бритањије као и Европска унија , кроз Европску комисију и Европску инвестициону банку дају добринос у ЦЕБ Труст фондове. Из ЦЕБ донаторских средстава у Босни и Херцеговини се финансира РХП пројекат ( Регионални пројекат стамбеног збрињавања ) којим се настоји осигурати стамбена ријешења за избјегле и расељене особе у Босни и Херецеговини и у земљама окружења.