Пошаљи документе на е-маил

Пленарно засједање отворили су Мухамед Хасановић, замјеник министра финансија и трезора Босне и Херцеговине и Ерекле Гваладзе, предсједник Извршног одбора TCOP-a. Ово је био први скуп TCOP-a одржан у Босни и Херцеговини, чиме је пружена прилика за представљање домаћих искустава у развоју трезорског пословања и планова за његово даљње унапређење.

PEMPAL (Public Expenditure Management Peer-Assisted Learning) мрежа је која повезује стручњаке за јавне финансије из земаља Европе и средње Азије ради размјене знања и искустава те  унапређења управљања јавним финансијама. Дјелује кроз три заједнице праксе, посвећене буџету, трезору и унутрашњој ревизији, у којима чланови заједнички разматрају изазове и могућа рјешења у својим подручјима рада.

Првог дана засједања посебна пажња посвећена је темама из Босне и Херцеговине. Сехија Мујкановић, помоћница министра у Министарству финансија и трезора БиХ, представила је улогу и функције трезора  у Босни и Херцеговини. Марио Глибић, помоћник министра у Федералном министарству финансија, одржао је излагање о дигитализацији и интеграцији планирања и извршења буџета, док је Ивана Јовановић, помоћница министра у Федералном министарству промета и комуникација, представила развој трезорског пословања из перспективе буџетског корисника. Након излагања учесници  су расправљали о представљеним искуствима и њиховој упоредивости с другим државама чланицама.

Током  тродневног програма разматрано је како напредне дигиталне технологије могу повећати транспарентност извршења буџета, унаприједити управљање трезорима те осигурати квалитетније рачуноводствене податке и финансијске извјештаје. Међу темама су биле повезивање информацијских система трезора с другим системима јавне управе, примјена дигиталних валута ради веће транспарентности буџетских трансакција те дигитални алати за управљање трезором у трезорском пословању.

Значајан дио засједања био је посвећен интеграцији рачуноводства и извјештавања у информацијске системе финансијског управљања те аутоматизацији консолидације финансијских извјештаја. Уз стручњаке Свјетске банке, представљена су искуства Републике Кореје, Аустрије и Естоније, која су послужила као подлога за расправу о могућностима и изазовима даљње дигитализације тих процеса.

Посебно је размотрена примјена умјетне интелигенције у финансијском управљању и извјештавању. Представљена су нова искуства земаља OECD-a, примјер аутоматизације функционалне класификације расхода у Бразилу те први кораци у примјени умјетне интелигенције у трезорском пословању Арменије. Учесници су такођер размијенили искуства о рачуноводственом исказивању буџетских прихода и расхода те кориштењу података из информационих  система за побољшање дневних прогноза новчаних токова.

Рад у мањим групама омогућио је детаљнију размјену искустава о актуелном стању, приоритетима и препрекама у аутоматизацији рачуноводства и извјештавања.