logosrpacthrvdeacbosdeac

Прелиминарни закључци Међународног монетарног фонда (

 

 

Саопштења ( 23.05.2007 )

Прелиминарни закључци Међународног монетарног фонда (ММФ-а)



Мисија Међународног монетарног фонда(ММФ), предвођена извршним директором Димитри Демекасом, боравила је у БиХ од 9. до 22. маја 2007. године ради годишњих консултација по Члану ИВ Статута ММФ-а. Мисија ММФ-а је предсједавајућем Савјета министара др. Николи Шпирићу 22. маја 2007. године доставила Прелиминарне закључке о консултацијама по члану ИВ за 2007. годину, који су пренесени у цјелини:

 

МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Консултације по члану ИВ за 2007. годину

Прелиминарни закључци

Економија је у 2006. години остварила добре резултате. Реални раст бруто домаћег производа се процјењује на 6 посто. Цијене су нагло скочиле након увођења ПДВ-а прошле године, доводећи инфлацију на годишњем нивоу на 7,5%, но основни притисак цијена је био низак и инфлација се почетком 2007. вратила на годишњу стопу од око 1 посто. ПДВ је донио високе приходе - од чега је велики дио једнократних прихода - што је довело до суфицита консолидоване генералне владе (укључујући пројекте који се финансирају из страних извора) од 3 посто БДП-а. Иако проблеми са статистиком не дозвољавају прецизне процјене, јак раст извоза и смањење увоза је прошле године довело до смањења дефицита вањског текућег рачуна на око 11 до 12 процената БДП-а.

Овако добри резултати су одраз повољног вањског окружења и ефеката ранијих економских реформи. Трговачки партнери Босне и Херцеговине су искусили снажан раст, стварајући могућности за извоз. Цијене метала, кључног извозног артикла, на свјетским тржиштима су и даље расле. Ниске каматне стопе у свијету су олакшале финансирање дефицита текућег рачуна платног биланса. На индустријску производњу и извоз кључних производа, попут челика и алуминија, је повољно утицала ранија приватизација и стране инвестиције у овом сектору. А успјешно увођење и примјена ПДВ-а су довели до позитивног финансијског исхода.

Економски учинак у 2007. ће и даље бити позитиван, али неке старе дугорочне слабости економије у Босни и Херцеговини ће се поново појавити.
Пројекција је да ће међународна економска клима и даље бити повољна. Инфлациони притисци ће бити ограничени а раст ће се наставити у трећој узастопној години, иако ће садржај раста бити другачији: извоз, иако и даље значајан, ће успорити, а доћи ће до пораста домаће потрошње и инвестиција. У супротности са овим позитивним трендовима:

• Вјероватно је да ће се дефицит вањског текућег рачуна платног биланса ове године продубити, јер ће се већа потрошња и инвестиције огледати у повећању увоза, што је већ очигледно из података за прва четири мјесеца.

• Није вјероватно да ће економски раст довести до пада броја незапослених, нити ће од њега једнаке користи имати сви сектори и региони у земљи. Нарочито због ограничене мобилности радне снаге, незапосленост у сиромашнијим крајевима ће вјероватно и даље остати висока.

• Неуспјех владе да се одупре трошковним притисцима ће се одразити у наглом погоршању владиног баланса. Једнократни ефекти ПДВ-а ће нестати, а на ред ће ове године доћи плаћање рачуна за популистичка предизборна обећања о већим давањима, нарочито у Федерацији и кантонима. Стога, као што смо упозоравали током консултација по члану ИВ у 2006. години, ако се не предузму озбиљне мјере с циљем контроле потрошње, акумулирани суфицит из 2006. године ће испарити и генерална влада ће забиљежити дефицит од 1 до 1,5 посто БДП-а у 2007.

Сада је тренутак да се почну рјешавати те дуготрајне слабости, док је вањска средина још увијек повољна, а раст се снажно наставља. Прошле године је та прилика пропуштена због избора и фокусираности доноситеља одлука на домаћу политику. Али нове владе имају нови мандат и довољно времена пред собом и не би требали дозволити да се опет пропусти оваква прилика.

Побољшање статистичких података је предуслов за успјешно управљање економијом. Сарадња између институција за статистику и других прикупљача података је неадекватна. Дугорочно, рјешење је у уједињавању одвојених статистичких институција. У међувремену, треба ојачати координацијску улогу Вијећа за статистику а управе три институције за статистику требају ојачати међусобну сарадњу. Побољшање статистике националних рачуна и цијена, које се припрема већ извјесно вријеме, треба што прије провести. Успркос одређеном напретку, упорно опстају велики проблеми у смислу правовремености и обухваћања статистике генералне владе. У области статистике платног биланса није било осјетног напретка, и ми поново апелирамо на Централну банку БиХ да побољша ове податке, нарочито у вези дознака из иностранства.

Увести ред у јавне финансије

Фискална политика је једини инструмент макроекономске политике у систему валутног одбора. Током наших разговора постало је јасно да многи наши саговорници на буџет гледају искључиво као на инструмент испуњења социјалних циљева владе. Буџет наравно то и јесте, али је такође и средство макроекономске политике--и то једино такво средство које Босна и Херцеговина има на располагању. А узимајући у обзир високи дефицит текућег рачуна, фискална политика за свој примарни циљ треба имати осигуравање макроекономске стабилности.

• Током ове године, владе требају хитно дјеловати да на најмању могућу мјеру сведу погоршање баланса опште владе из 2006. године. За то би било потребно (1) да оба ентитета испоштују план расхода у својим првобитним буџетима; и (2) да Влада Федерације подузме мјере у правцу компензирања дефицита до којих ће вјероватно доћи у кантоналним буџетима, а који би могли изности 130 милиона КМ. Ми подржавамо консолидацију различитих закона који третирају права демобилизираних војника и бораца у Федерацији, али то можда неће бити довољно да се остваре неопходне уштеде.

• Генерална влада треба средњорочно одржавати баланс. Одржавање избалансираног буџета (укључујући и инвестицијске пројекте који се финансирају из вањских извора) уз истовремено смањење пореских терета и омогућавање приоритетних инвестиција у инфраструктуру ће захтијевати значајно смањење расхода на свим нивоима власти. Има доста могућности за уштеде у социјалним трансферима, јавној управи и субвенцијама, као што је наведено у новом Прегледу јавне потрошње који је објавила Свјетска банка.

• Одржавање добре фискалне позиције ће бити још теже ако се приход од ПДВ-а смањи.

• Рокови рјешавања унутрашњих потраживања од владе би требали бити у складу са фискалном одрживошћу. Предложени амандмани на закон који се односи на стару девизну штедњу би се требали одбацити, процес верификације убрзати, а потенцијалне обавезе које проистичу из правоснажних пресуда оцијенити. Закон о реституцији би требало усвојити да би финансијску надокнаду ускладио са дугорочном могућношћу отплате из буџета.

Приходи од приватизације су и могућност и изазов. РС и—надајући се ускоро—Федерација ће добити велике износе прихода од приватизације. Та средства би се требала користити за дугорочну економску корист. Обје ентитетске владе нас увјеравају да немају намјеру финансирати текуће расходе из средстава приватизације. За што би их требали користити?

• Прва најбоља употреба би била финансирање увођења потпуно финансираних пензијских ступова, како је планирано у РС.

• Користити их за инвестирање у инфраструктуру је друга најбоља опција, која је подложна и ризику: није јасно да ли ентитети имају управне капацитете неопходне да би се осигурало мудро инвестирање тих средстава.

• Кориштење за финансирање развоја приватних предузећа у “стратешким секторима” није добра опција: ако се пословно окружење побољша, приватни сектор би требао бити у могућности да то постигне без владине потпоре; ако не, владина потпора неће пуно значити а новац ће се потрошити узалуд.

Поред тога, огромни приходи од приватизације могу комплицирати управљање ликвидношћу у финансијском систему и угрозити макроекономску стабилност. Да би се то избјегло, ентитетске владе би требале депоновати те приходе изван земље или у ЦББиХ док не дође вријеме да се потроше, а њихово кориштење распоредити током времена.

Ангажирање приватног сектора у изградњи путева би требало охрабрити, али то носи и ризике. Концесије и партнерство између јавног и приватног сектора су добар начин побољшавања путне инфраструктуре кориштењем ресурса из приватног сектора. Али ови споразуми могу резултирати значајним будућим финансијским обавезама за владу. Ми препоручујемо опрез и —као и другдје у регији—спремни смо помоћи Босни и Херцеговини са нашом техничком експертизом у изградњи одговарајућег рачуноводственог и институционалног оквира за партнерства између јавног и приватног сектора.

Фискална политика неће постићи своје циљеве ако се институције и управљање не побољшају. Фискалне институције у Босни и Херцеговини су расцјепкане и не промовирају политику координације. Закони о задуживању, дугу и гаранцијама су добродошли као корак напријед, али постоји велики дио незавршеног посла у тој области.

• Осигурати чврсте законске основе за Фискално вијеће. Усвајање нацрта закона изгледа да је одложено процедуралним неспоразумима. Позивамо владе да ријеше недостатке нацрта (проширити дефиницију примарног баланса ради укључења капиталних расхода и пооштрити казне у случају непоштивања), разријешити процедурална питања, и усвојити закон што је прије могуће.
• Постићи споразум о формули за расподјелу прихода која уважава три принципа која је предложио Предсједавајући Управног одбора Управе за индиректно опорезивање: једноставност, јасност и праведност (варирање у пореским приходима би сви требали подједнако дијелити). Недавна одлука ОХР-а у вези удјела у приходима за Дистрикт Брчко није у складу са овим принципима.

• Зауставити ширење ванбуџетских фондова и ванбуџетских агенција. Планови ентитетских влада да прошире постојеће или оснују нове фондове или агенције ван буџета би смањили транспарентност и одговорност у њиховом пословању, као и контролу владе над употребом новца пореских обвезника. У сваком случају, активности тих агенција би се требале укључити у статистику опћег владиног сектора.

Ојачати финансијску одрживост

Иако темпо експанзије кредита сам по себи није посебно забрињавајући, неки аспекти овог феномена заслужују већу пажњу одговорних за доношење политика.
Проширење регистра кредита на физичка лица је за сваку похвалу. Али под притиском конкуренције, комерцијалне банке се могу изложити већем кредитном ризику. Иако још увијек изгледа да је ризик релативно низак, постоје високе концентрације истог у неким банкама. Чињеница да се неке велике банке више пута новчано кажњавају за кршење пруденцијалних правила такођер сугерира да су казне прениске. Штавише, текући прописи стварају пристрасност у корист банака које се задужују вани да би финансирале кредитну експанзију. Да би се ријешила ова питања, предлажемо двјема ентитетским агенцијама за супервизију да:

• Пооштре класификацију кредита стављањем кредита који касне са отплатом више од 30 дана у категорију Ц, у складу са најбољом међународном праксом. Ова мјера би се требала увести постепено током сљедећих 12-18 мјесеци да би се осигурало довољно времена комерцијалним банкама да прилагоде своје пословање.

• Повећају новчане казне за непоштивање пруденцијалних прописа.

• Постепено олакшати услове за рочну усклађеност између активе и пасиве банака да би се ослабила веза између експанзије кредита и иностраног задуживања омогућујући банкама да финанцирају кредитну експанзију краткорочним домаћим депозитима.

Неопходна је јединствена агенција за супервизију банака. Сви у у Босни и Херцеговини се слажу да је уједињене супервизије потребно за растући банкарски систем у земљи. Јединствена, неовисна и ефикасна супервизија, било у ЦББиХ или у посебној агенцији, би ојачала финансијски сектор и била од користи за економију у оба ентитета. То би такођер омогућило закључивање меморандума о разумијевању са кључним иностраним супервизорима.
Но, попут других мјера економске политике, и ова одлука је талац домаће политике. Ми позивамо органе власти да размотре ово питање примарно са техничког и економског аспекта. Како смо навели у закључку прошлогодишњих консултација по члану ИВ, ми ћемо наставити пружати помоћ која је потребна да би се начинио напредак у овој области.

Све док надзор над банкарским системом не буде уједињен, ми апелирамо на ЦББиХ да преузме активнију улогу у смислу координације супервизије банака. ЦББиХ, уз помоћ ММФ и Европске централне банке, побољшава своје механизме мониторинга и анализе финансијског сектора. Заједно са супервизорима, требала би успоставити систематски начин размјене информација и организовати редован дијалог на нивоу одговорних званичника. Такођер, ЦББиХ би требало да користи ове побољшане аналитичке капацитете, као и своје овласти, да би обавјештавала органе власти, банке и јавност о питањима финансијске стабилности. Мада су ови кораци неопходни, они не елиминирају потребу за јединственом супервизијом банака.

Довршити стварање јединственог економског простора

Неколико посљедњих година дошло је до значајног економског приближавања између два ентитета али постоји врло мало стварне интеграције. Економија у РС је опћенито достигла ниво Федерације у смислу прихода по глави становника, цијена за основне робе, и плаћа. Док је ово приближавање један природан ток догадјаја, ипак, само мали број знакова указује на економску интеграцију између два Ентитета, па чак и између кантона у Федерацији. Мобилност радне снаге је врло ограничена, што доводи до постојаних различитих стопа незапослености међу регијама, а ту су и безбројне регулаторне и административне баријере које спријечавају мобилност предузећа и услуга широм земље. Ово не само да обнавља разлике између регија већ и кочи развој земље у цјелини.
Да би се ситуација поправила, органи власти би требали:

• Хармонизирати порезе на добит предузећа и порезе на приход грађана. Порез на добит предузећа је 10 процената у РС а 30 процената у Федерацији, пореска основица је различита. Ово отежава пословање у оба ентитета.

• Хармонизирати основицу за доприносе на плаће које плаћају послодавци те строго надзирати поштивање тих одредби у оба ентитета.

• Олакшати мобилност радне снаге тиме што ће: (1) усвојити амандмане на законе о раду како би се зауставила акумулација потраживања по основу плаћа у случајевима гдје радници нису ефективно запослени од стране предузећа, те како би се омогућило радницима да промјене послодавца без првобитног поравнања постојећих потраживања; и (2) хармонизирати и осигурати преносивост пензионог и здравственог осигурања. У току овог процеса, треба провести реформу како пензионог тако и здравственог система како би се обезбједила дугорочна одрживост истих.

• Побољшати пословни амбијент тиме што ће поједноставити процедуре за добијање дозвола, смањити регулаторна оптерећења, и поједноставити инспекцијски рад. Ово је главна препрека развоју приватног сектора и отварању нових радних мјеста, која потискује пословне активности у неформални сектор. РС је већ почела остваривати напредак у овој области уз помоћ УСАИД-а.

• Хармонизирати законе о хартијама од вриједности и предузећима, како би се олакшала мобилност капитала и развој тржишта капитала.


* * * * *

Новији позитивни економски трендови говоре у прилог жилавости приватног сектора у Босни и Херцеговини. Како би се одржао овај развој те како би се помогло да привреда оствари свој пуни потенцијал, они који одлучују о политикама би требали искористити свој нови мандат који су добили од бирача и започети са рјешавњем неусклађености и слабости у јавном сектору. Горе наведене смјернице би могле представљати основу за економски програм влада.

Сарајево, 22. мај 2007.године


ИНТЕРНАТИОНАЛ МОНЕТАРY ФУНД

БОСНИА АНД ХЕРЗЕГОВИНА

2007 Артицле ИВ Цонсултатион

Прелиминарy Цонцлусионс

Тхе ецономy перформед стронглy ин 2006. Реал ГДП гроwтх ис естиматед ат 6 перцент. Прицес сургед фоллоwинг тхе интродуцтион оф тхе ВАТ, брингинг авераге аннуал инфлатион то 7½ перцент ласт yеар, бут ундерлyинг прице прессурес wере лоw анд инфлатион ретурнед то ан аннуал рате оф абоут 1 перцент ин еарлy 2007. Тхе ВАТ yиелдед хигх ревенуес—а ларге парт оф wхицх wас оне-офф—леадинг то а цонсолидатед генерал говернмент сурплус (инцлудинг фореигн-финанцед пројецтс) оф 3 перцент оф ГДП. Анд алтхоугх проблемс wитх статистицс прецлуде ан аццурате ассессмент, стронг еxпорт гроwтх анд субдуед импортс редуцед тхе еxтернал цуррент аццоунт дефицит ласт yеар то ан естиматед 11 12 перцент оф ГДП.

Тхис стронг перформанце рефлецтед а бенигн еxтернал енвиронмент анд тхе еффецтс оф паст ецономиц реформс. Гроwтх ин Босниа & Херзеговина’с традинг партнерс wас стронг, цреатинг оппортунитиес фор еxпортс. Wорлд прицес оф металс—а кеy еxпорт—росе фуртхер. Лоw wорлд интерест ратес фацилитатед тхе финанцинг оф тхе цуррент аццоунт дефицит. Индустриал продуцтион анд еxпортс оф кеy продуцтс, суцх ас стеел анд алумина, бенефитед фром паст приватизатион анд фореигн инвестмент ин тхесе сецторс. Анд тхе суццессфул интродуцтион анд администратион оф тхе ВАТ лед то тхе гоод фисцал оутцоме.

Ецономиц перформанце ин 2007 wилл цонтинуе то бе гоод, бут соме лонг-стандинг wеакнессес оф тхе ецономy оф Босниа & Херзеговина wилл ре-сурфаце. Тхе интернатионал ецономиц енвиронмент ис пројецтед то ремаин фаворабле. Инфлатион прессурес wилл ремаин цонтаинед анд тхе рецент гроwтх wилл цонтинуе фор тхе тхирд yеар ин а роw, алтхоугх тхе цомпоситион оф гроwтх wилл бе дифферент: еxпортс, тхоугх стилл стронг, wилл слоw доwн, wхиле доместиц цонсумптион анд инвестмент wилл рисе. Ин цонтраст то тхесе поситиве трендс:

• Тхе еxтернал цуррент аццоунт дефицит ис ликелy то wиден сомеwхат тхис yеар, ас хигхер цонсумптион анд инвестмент wилл транслате инто хигхер импортс, ас ис алреадy евидент ин тхе дата фор тхе фирст фоур монтхс.
• Ецономиц гроwтх ис нот ликелy то маке а сигнифицант дент ин унемплоyмент анд wилл нот бенефит алл сецторс анд регионс оф тхе цоунтрy еqуаллy. Ин партицулар, бецаусе лабор мобилитy ис лимитед, унемплоyмент ин депрессед ареас ис ликелy то ремаин хигх.
• Тхе говернмент’с фаилуре то ресист спендинг прессурес wилл бе рефлецтед ин а схарп детериоратион оф тхе говернмент баланце. Тхе оне-офф еффецтс оф тхе ВАТ wилл дисаппеар wхиле тхе билл фор популист пре-елецтион спендинг инцреасес—мост нотаблy бy тхе Федератион анд цантонал говернментс—wилл цоме дуе тхис yеар. Тхерефоре, ас wе хад wарнед ат тхе тиме оф тхе 2006 Артицле ИВ цонсултатион, унлесс болд меасурес аре такен то цонтрол спендинг, тхе аццумулатед сурплусес фром 2006 wилл евапорате анд тхе генерал говернмент wилл регистер а дефицит оф 1 1½ перцент оф ГДП ин 2007.
Ноw ис тхе тиме то старт аддрессинг тхесе лонг-стандинг wеакнессес, wхиле тхе еxтернал енвиронмент ис стилл поситиве анд гроwтх цонтинуес то бе стронг. Ласт yеар, тхис оппортунитy wас миссед бецаусе оф тхе елецтионс анд тхе абсорптион оф децисион-макерс wитх доместиц политицс. Бут тхе неw говернментс хаве а фресх мандате анд а лонг тиме хоризон анд схоулд нот лет тхис оппортунитy слип агаин.

Импровинг статистицал дата ис а пререqуисите фор суццессфул ецономиц манагемент. Цооператион амонг статистицал агенциес анд отхер дата провидерс ис инадеqуате. Ин тхе лонг рун, тхе ансwер лиес ин унифyинг тхе сепарате агенциес. Ин тхе меантиме, тхе цоординатинг роле оф тхе Статистицал Цоунцил схоулд бе стренгтхенед анд тхе манагементс оф тхе тхрее агенциес схоулд енханце цооператион. Импровементс ин натионал аццоунтс анд прице статистицс, ундер препаратион фор соме тиме ноw, схоулд бе имплементед ас qуицклy ас поссибле. Деспите соме прогресс, мајор проблемс ин тхе тимелинесс анд цовераге оф генерал говернмент статистицс персист. Тхере хас беен верy литтле прогресс ин тхе ареа оф баланце оф паyментс статистицс, анд wе агаин урге тхе ЦББХ то импрове тхесе дата, партицуларлy фор ремиттанцес.

Пут ордер ин тхе публиц финанцес

Фисцал полицy ис тхе онлy мацроецономиц полицy инструмент ундер тхе цурренцy боард. Дуринг оур дисцуссионс, ит бецаме цлеар тхат манy оф оур цоунтерпартс сее тхе будгет маинлy ас ан инструмент фор пурсуинг тхе говернмент’с социал гоалс. Тхе будгет ис, оф цоурсе, алл тхис, бут ит ис алсо а мацроецономиц полицy тоол—индеед тхе онлy суцх тоол аваилабле то Босниа & Херзеговина. Анд гивен тхе хигх еxтернал цуррент аццоунт дефицит, фисцал полицy схоулд бе примарилy аимед ат енсуринг мацроецономиц стабилитy.

• Ин тхе рест оф тхис yеар, тхе говернментс схоулд ацт ургентлy то минимизе тхе детериоратион ин тхе генерал говернмент баланце фром 2006. Тхис wоулд реqуире (1) ботх Ентитиес то стицк то тхе спендинг планс ин тхеир оригинал будгетс; анд (2) тхе Федератион говернмент то таке меасурес то оффсет тхе дефицитс ликелy то арисе ин цантонал будгетс, wхицх цоулд амоунт то КМ 130 миллион. Wе суппорт тхе цонсолидатион оф тхе вариоус лаwс деалинг wитх демобилизед солдиерс’ анд ветеранс’ бенефитс ин тхе Федератион, бут тхис маy нот бе суффициент то yиелд тхе реqуиред савингс.
• Тхе генерал говернмент схоулд маинтаин а баланце овер тхе медиум терм. Кеепинг а баланцед будгет (инцлудинг фореигн финанцед инвестмент пројецтс) wхиле редуцинг тхе таx бурден анд макинг роом фор приоритy инфраструцтуре инвестмент wилл реqуире сигнифицант цутс ин еxпендитурес ат алл левелс оф говернмент. Тхере ис ампле сцопе фор савингс ин социал трансферс, публиц администратион, анд субсидиес, ас идентифиед ин тхе рецент Wорлд Банк Публиц Еxпендитуре Ревиеw.
• Маинтаининг а прудент фисцал поситион wилл бе алл тхе море диффицулт иф тхе ВАТ ревенуе ис еродед.
• Тхе термс оф сеттлинг доместиц цлаимс агаинст тхе говернмент схоулд бе цонсистент wитх фисцал сустаинабилитy. Тхе пропосед амендментс то тхе лаw деалинг wитх фрозен фореигн цурренцy депоситс схоулд бе рејецтед, тхе верифицатион процесс аццелератед, анд тхе потентиал лиабилитy фром енфорцеабле јудгментс ассессед. Анд а лаw он реститутион схоулд бе адоптед то лимит финанциал цомпенсатион ин лине wитх тхе будгет’с лонг-терм абилитy то паy.
Приватизатион рецеиптс аре ботх ан оппортунитy анд а цхалленге. Тхе РС анд—хопефуллy соон—тхе Федератион wилл рецеиве ларге амоунтс оф приватизатион ревенуе. Тхесе фундс схоулд бе усед фор тхе лонг-терм бенефит оф тхе ецономy. Ботх Ентитy говернментс ассуред ус тхеy до нот интенд то усе тхем то финанце цуррент спендинг. Wхат схоулд тхеy усе тхем фор?

• Тхе фирст бест wоулд бе то усе тхем то финанце тхе интродуцтион оф фуллy-фундед пенсион пилларс, ас планнед ин тхе РС.
• Усинг тхем фор инвестмент ин инфраструцтуре ис а сецонд бест оптион анд хас рискс: ит ис нот цлеар тхат тхе Ентитиес хаве тхе административе цапацитy то енсуре тхат тхесе фундс аре инвестед wиселy.
• Усинг тхем то финанце привате бусинесс девелопмент ин “стратегиц сецторс” ис нот а гоод оптион: иф тхе бусинесс енвиронмент ис импровед, тхе привате сецтор схоулд бе абле то аццомплисх тхис wитхоут говернмент суппорт; иф нот, говернмент суппорт wилл маке литтле дифференце анд тхе монеy wилл бе wастед.
Ин аддитион, сизеабле приватизатион ревенуе маy цомплицате лиqуидитy манагемент ин тхе финанциал сyстем анд јеопардизе мацроецономиц стабилитy. То авоид тхис, тхе Ентитy говернментс схоулд депосит тхесе рецеиптс аброад ор wитх тхе ЦББХ унтил ит ис тиме то спенд тхем, анд спреад оут тхеир усе овер тиме.

Привате сецтор инволвемент ин роад буилдинг схоулд бе енцоурагед бут хас рискс. Цонцессионс анд публиц-привате партнерсхипс аре а гоод wаy то импрове тхе роад инфраструцтуре утилизинг привате сецтор ресоурцес. Бут тхесе агреементс цан ресулт ин сигнифицант футуре лиабилитиес фор тхе говернмент. Wе рецомменд цаутион анд—ас елсеwхере ин тхе регион—аре реадy то ассист Босниа & Херзеговина wитх оур тецхницал еxпертисе ин буилдинг тхе аппроприате аццоунтинг анд институтионал фрамеwорк фор публиц-привате партнерсхипс.

Фисцал полицy wилл нот ацхиеве итс гоалс унлесс институтионс анд манагемент аре импровед. Фисцал институтионс ин Босниа & Херзеговина аре фрагментед анд до нот промоте полицy цоординатион. Тхе лаwс он говернмент дебт анд борроwинг аре а wелцоме степ форwард, бут тхере ис мајор унфинисхед бусинесс ин тхис ареа.

• Провиде а фирм легал басис фор тхе Фисцал Цоунцил. Адоптион оф тхе драфт лаw сеемс то бе делаyед бy процедурал дисагреементс. Wе урге тхе говернментс то аддресс тхе схортцомингс оф тхе драфт (еxпанд тхе дефинитион оф тхе примарy баланце то цовер цапитал спендинг, анд стренгтхен тхе пеналтиес ин цасе оф нонцомплианце), ресолве процедурал иссуес, анд адопт тхе лаw ас qуицклy ас поссибле.
• Агрее он а ревенуе аллоцатион формула тхат респецтс тхе тхрее принциплес пут форwард бy тхе Цхаирман оф тхе Говернинг Боард оф тхе Индирецт Таx Аутхоритy: симплицитy, цларитy, анд фаирнесс (упсиде анд доwнсиде флуцтуатионс ин таx ревенуе схоулд бе схаред еqуаллy бy алл). Тхе рецент ОХР децисион он тхе ревенуе схаре оф тхе Дистрицт оф Брцко ис нот цонсистент wитх тхесе принциплес.
• Стоп тхе пролифератион оф еxтра-будгетарy фундс анд офф-будгет агенциес. Ентитy говернментс’ планс то еxпанд ор цреате неw фундс ор агенциес офф-будгет wоулд редуце тхе транспаренцy анд аццоунтабилитy оф тхесе оператионс, ас wелл ас тхе говернмент’с цонтрол овер тхе усе оф таxпаyерс’ монеy. Ин анy евент, тхе ацтивитиес оф тхесе агенциес схоулд бе инцлудед ин тхе статистицс оф тхе генерал говернмент сецтор.

Стренгтхен финанциал стабилитy

Wхиле тхе паце оф цредит еxпансион пер се ис нот а мајор цонцерн, цертаин аспецтс оф тхис пхеноменон неед тхе цлосе аттентион оф полицy-макерс. Тхе еxтенсион оф тхе цредит регистрy то индивидуалс ис а wелцоме степ. Бут ундер тхе прессуре оф цомпетитион, цоммерциал банкс маy бе такинг он хигхер цредит риск. Wхиле тхис риск стилл аппеарс то бе релативелy смалл, ит маy бе цонцентратед ин соме банкс. Тхе фацт тхат соме ларге банкс аре репеатедлy финед фор виолатионс оф прудентиал рулес алсо суггестс тхат тхе финес аре тоо лоw. Мореовер, цуррент регулатионс цреате а биас ин фавор оф банк борроwинг фром аброад то финанце цредит еxпансион. То аддресс тхесе цонцернс, wе рецомменд тхе тwо Ентитy супервисорy агенциес то:

• Тигхтен лоан цлассифицатион бy мовинг лоанс wитх паyментс овердуе море тхан 30 даyс то цатегорy Ц, ин лине wитх бест интернатионал працтице. Тхис меасуре схоулд бе интродуцед градуаллy овер тхе неxт 12-18 монтхс то провиде суффициент тиме то цоммерциал банкс то адјуст тхеир працтицес.
• Раисе тхе финес фор нонцомплианце wитх прудентиал регулатионс.
• Релаx градуаллy тхе матуритy матцхинг реqуиремент бетwеен банкс’ ассетс анд лиабилитиес ин ордер то wеакен тхе линк бетwеен цредит еxпансион анд фореигн борроwинг бy аллоwинг банкс то финанце тхе формер wитх схортер-терм доместиц депоситс.
А унифиед банк супервисион агенцy ис нецессарy. Но-оне ин Босниа & Херзеговина дисагреес wитх тхе принципле тхат унифyинг супервисион ис неедед фор wхат ис инцреасинглy а цоунтрy-wиде банкинг сyстем. А сингле, индепендент, анд еффецтиве супервисор, еитхер ат тхе ЦББХ ор ин а сепарате агенцy, wоулд стренгтхен тхе финанциал сецтор анд бенефит тхе ецономy оф еацх Ентитy. Ит wоулд алсо аллоw тхе цонцлусион оф Меморанда оф Ундерстандинг wитх кеy фореигн супервисорс. Бут лике отхер ецономиц полицy меасурес, тхис децисион ис хостаге то доместиц политицс. Wе урге тхе аутхоритиес то цонсидер тхис иссуе примарилy он тецхницал анд ецономиц гроундс. Ас wе нотед ат тхе цонцлусион оф ласт yеар’с Артицле ИВ цонсултатион, wе wилл цонтинуе провидинг ассистанце ас неедед то маке прогресс ин тхис ареа.

Унтил супервисион ис унифиед, wе енцоураге тхе ЦББХ то плаy а море ацтиве роле ин цоординатинг супервисион. Тхе ЦББХ, wитх ассистанце фром тхе ИМФ анд тхе Еуропеан Централ Банк, ис упградинг итс мониторинг анд аналyсис оф тхе финанциал сецтор. Тогетхер wитх тхе супервисорс, ит схоулд сет уп а сyстематиц wаy то схаре информатион анд естаблисх регулар диалогуе ат а сениор левел. Ит схоулд алсо усе тхис упградед аналyтицал цапацитy, ас wелл ас итс аутхоритy, то информ тхе аутхоритиес, тхе банкс, анд тхе публиц абоут иссуес оф финанциал стабилитy. Wхиле тхесе степс аре нецессарy, тхеy до нот ремове тхе неед фор унифиед банк супервисион.
Цомплете тхе цреатион оф а сингле ецономиц спаце

Тхе ласт феw yеарс хаве сеен сигнифицант ецономиц цонвергенце бетwеен тхе тwо Ентитиес бут литтле реал интегратион. Тхе ецономy оф тхе РС хас броадлy цаугхт уп wитх тхат оф тхе Федератион ин термс оф инцоме пер цапита, прицес фор басиц гоодс, анд wагес. Wхиле тхис цонвергенце ис а натурал девелопмент, тхере аре феw сигнс оф ецономиц интегратион бетwеен тхе тwо Ентитиес, анд евен ацросс тхе цантонс оф тхе Федератион. Лабор мобилитy ис верy лимитед, леадинг то персистент унемплоyмент дифферентиалс бетwеен регионс, анд тхере ис а мyриад оф регулаторy анд административе барриерс то тхе мобилитy оф цомпаниес анд сервицес ацросс тхе цоунтрy. Тхис нот онлy перпетуатес тхе дифференцес бетwеен регионс бут алсо холдс бацк тхе девелопмент оф тхе цоунтрy ас а wхоле. То редресс тхис, тхе аутхоритиес схоулд:

• Хармонизе цорпорате анд персонал инцоме таxес. Цорпорате инцоме таxес аре 10 перцент ин тхе РС бут 30 перцент ин тхе Федератион, анд тхе таx басе ис дифферент. Тхис макес ит хард то до бусинесс ин ботх Ентитиес.
• Хармонизе тхе басе фор емплоyерс’ цонтрибутионс он wагес анд енфорце вигороуслy цомплианце ин ботх Ентитиес.
• Фацилитате лабор мобилитy бy (1) амендинг лабор легислатион то стоп тхе аццумулатион оф wаге цлаимс ин цасес wхере wоркерс аре нот еффецтивелy емплоyед бy тхе цомпанy анд аллоw wоркерс то сwитцх емплоyерс wитхоут фирст хавинг то сеттле еxистинг цлаимс; анд (2) хармонизинг анд енсуринг тхе портабилитy оф пенсион анд хеалтх бенефитс. Ин тхе процесс, реформ тхе пенсион анд хеалтх сyстемс то енсуре тхеир лонг-терм виабилитy.
• Импрове тхе бусинесс енвиронмент бy стреамлининг тхе процессес фор обтаининг пермитс, редуцинг тхе регулаторy бурден, анд симплифyинг инспецтионс. Тхис ис а мајор обстацле то привате сецтор девелопмент анд јоб цреатион, анд пусхес ацтивитy инто тхе информал сецтор. Тхе РС хас стартед макинг прогресс ин тхис ареа ассистед бy УСАИД.
• Хармонизе тхе лаwс он сецуритиес анд цомпаниес то фацилитате цапитал мобилитy анд цапитал маркет девелопмент.
* * * * *

Тхе рецент поситиве ецономиц трендс хигхлигхт тхе ресилиенце оф тхе привате сецтор ин Босниа & Херзеговина. То сустаин тхис девелопмент анд хелп тхе ецономy реализе итс фулл потентиал, полицy-макерс схоулд таке адвантаге оф тхеир неw мандате фром тхе елецторате то старт аддрессинг тхе имбаланцес анд инеффициенциес ин тхе публиц сецтор. Тхе полициес оутлинед абове цоулд форм тхе басис оф тхе говернментс’ ецономиц програм.

Сарајево, 22 Маy 2007